Vučić predstavio paket mera za odbranu energetske stabilnosti Srbije

Posle hitne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost u proširenom sastavu, posvećene energetskoj situaciji i bezbednosnim izazovima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je paket mera kojima država nastoji da ublaži udar globalne krize energenata na domaće tržište, očuva stabilnost snabdevanja i zaštiti javne finansije u narednim mesecima. U središtu njegovog obraćanja bila je poruka da Srbija u ovom trenutku ima dovoljno goriva i gasa, da nema razloga za paniku, ali i da se država suočava sa izuzetno teškim okolnostima na svetskom tržištu, zbog čega će biti prinuđena da u kratkom i srednjem roku podnosi ozbiljan fiskalni teret kako bi zaštitila građane i privredu.

Vučić je naglasio da se pitanje energetske bezbednosti ne svodi samo na cenu nafte, već da je, možda i više od nje, u ovom trenutku ključni problem cena gasa, koja je dostigla 735 evra za hiljadu kubnih metara, što je, kako je rekao, najviši nivo u poslednje tri i po godine, odnosno od prethodne velike energetske krize. Ukazao je da su na takvo kretanje cena uticali ratni sukobi i nestabilnost na Bliskom istoku, situacija u Ukrajini, kao i tenzije oko naftovoda, gasovoda i drugih važnih pravaca snabdevanja. Zbog toga, kako je poručio, država neće reagovati samo kratkoročno, već je već pripremila mere za period od nekoliko meseci, svesna da bi ukoliko ovakve okolnosti potraju to moglo da predstavlja veliko opterećenje za budžet.

Predsednik je posebno istakao da je cilj vlasti dvostruk: da cene naftnih derivata ostanu pod kontrolom i da snabdevanje bude potpuno sigurno. Da bi se to postiglo, država je, kako je rekao, odlučila da praktično žrtvuje značajan deo sopstvenih prihoda. Ključna mera jeste novo smanjenje akciza na gorivo za još 40 odsto, što, uz ranije umanjenje, znači kumulativno smanjenje akcize od oko 61 odsto. Vučić je naglasio da se država na taj način gotovo u potpunosti odriče dela prihoda koji se inače slivaju u budžet i iz kojih se finansiraju putevi, škole, plate u zdravstvu, policiji, vojsci i drugim javnim službama.

Da smanjenja akciza nema, naveo je predsednik, cena dizela bi po današnjim kotacijama, prema stanju u 15 časova, iznosila 257 dinara po litru. I sa već umanjenom akcizom od 20 odsto, dodatno je pojasnio, dizel bi morao da košta 242 dinara. Umesto toga, država će intervenisati tako da cena dizela poraste samo za četiri dinara, na 212 dinara, dok će benzin poskupeti za samo dva dinara i koštaće 188 dinara po litru. Prema Vučićevim rečima, reč je o direktnom pokušaju da se spreči nagli udar na životni standard građana i da se izbegne novi inflatorni talas.

On je predočio i razmere fiskalnog odricanja. Srbija, kako je podsetio, godišnje ubira oko dve milijarde evra od akciza na naftu, što je najveći pojedinačni akcizni prihod, veći i od onog od duvanskih proizvoda. Samo smanjenje akcize za 20 odsto, koje je već na snazi, znači gubitak od 4,1 milijardu dinara mesečno, odnosno oko 35 miliona evra. Na godišnjem nivou, to je oko 420 miliona evra. Sa novim kumulativnim smanjenjem od 61 odsto, država će, kako je rekao, prihodovati svega 39 odsto onoga što je planirala, a ukoliko bi takvo stanje potrajalo do kraja godine, gubitak bi iznosio približno 1,2 milijarde evra, odnosno oko 1,3 milijarde ako se uračuna i efekat na PDV.

Uprkos tome, Vučić je poručio da je Srbija finansijski dobro pripremljena. Prema njegovoj oceni, država može bez većih potresa da iznese dva do tri meseca ovakvog pritiska, verovatno i do šest meseci, ali bi sve duže od toga predstavljalo veoma ozbiljan izazov za očuvanje sadašnjeg nivoa stabilnosti javnih finansija. Ipak, upravo spremnost da toliko dugo podnosi ovakvu vrstu tereta, kako je naveo, pokazuje da je Srbija u krizu ušla pripremljenija od mnogih drugih.

Uz fiskalne intervencije, država će koristiti i robne rezerve. Vučić je najavio da će iz državnih rezervi biti izdvojeno 40.000 tona nafte kako bi se dodatno ublažio udar na budžet i stabilizovalo tržište. On je naveo da Srbija ima velike rezerve i da je spremna da se, kako je rekao, ponaša „brokerski”, odnosno da preuzme rizik na sebe i naftnim kompanijama ponudi naftu po povoljnijoj ceni, kako bi i one imale motiv da održe snabdevanje i poslovanje, uključujući i male benzinske stanice u selima, a ne samo velike lance.

Predsednik je jasno poručio da je snabdevenost tržišta potpuna i da nema nikakvih razloga za pravljenje zaliha ili paniku. Naglasio je da Srbija ima dovoljno i dizela i benzina, da se snabdevanje ne dovodi u pitanje i da je važno što je, kako je ocenio, na vreme doneta odluka o produženju licence NIS-u. „Ima svega”, poručio je Vučić, dodajući da građani ne treba da kupuju prekomerne količine goriva niti da strahuju od nestašica, jer je u ovom trenutku jedino pitanje cena, a ne količine.

Da bi potkrepio takve tvrdnje, predsednik je izneo i precizne podatke o rezervama. Srbija trenutno raspolaže sa 587,5 miliona kubnih metara gasa, od čega je 146,2 miliona uskladišteno u Mađarskoj, a 441 milion u Banatskom Dvoru. Prema njegovim rečima, čak i kada bi dotok gasa bio prekinut već sutra, domaći sistem i propusna moć cevovoda omogućili bi da se iz skladišta povlači oko šest miliona kubnih metara dnevno, što bi bilo dovoljno da se obezbede najvažnije potrebe. Što se tiče naftnih derivata, rezerve dizela iznose 508.436 tona, što je dovoljno za oko 90 dana, benzina 120.972 tone za 91 dan, mazuta 90.311 tona za 160 dana, tečnog naftnog gasa 11.894 tone za 35 dana, a kerozina 28.616 tona za 58 dana. Uz to, kako je naglasio, vojne rezerve su „pune do čepa”.

Poseban deo mera odnosi se na poljoprivrednike. Vučić je najavio da će u narednih sedam dana cena goriva za njih biti 181 dinar po litru, što je tek dva dinara više nego sada, a da će, ukoliko cene na svetskom tržištu nastave da rastu, maksimalna cena biti 184 dinara. To je, kako je ocenio, veliki poklon države poljoprivrednicima, koji će se finansirati kroz subvencije NIS-u i drugim naftnim kompanijama. Naglasio je da su ove mere donete zbog onih koji se ozbiljno i odgovorno bave poljoprivredom, a ne politikom.

Govoreći o ograničenjima, predsednik je poručio da u Srbiji neće biti nikakvog limitiranja kupovine goriva ni za poljoprivrednike ni za bilo koga drugog. Kao primer je naveo slovenačku praksu ograničenja na 30 litara, ističući da takvih mera kod nas neće biti. Istovremeno je upozorio da će Srbija recipročno reagovati ukoliko neka od zemalja Evropske unije, poput Slovenije ili drugih država, uvede različite cene goriva za vozila sa srpskim tablicama. U tom slučaju, kako je naveo, Srbija će povećati cene drumarina i goriva za vozila sa stranim registracijama, jer neće dopustiti da srpski građani u inostranstvu plaćaju više, a da strani državljani u Srbiji budu povlašćeni.

Pored ekonomskih i energetskih aspekata, Vučić je govorio i o bezbednosnoj dimenziji krize. Naveo je da je Savet za nacionalnu bezbednost razmatrao i regionalne i političke bezbednosne izazove, kao i mogućnost terorističkih pretnji i sajber rata protiv Srbije. U tom kontekstu, posebno je izdvojio značaj kompresorske stanice u Žabarima, na trasi gasovoda od Turske ka Mađarskoj, koja je, prema njegovim rečima, zbog aktuelne međunarodne situacije stavljena pod pojačano obezbeđenje. Vučić je rekao da je Vojska Srbije i ranije dobro obezbeđivala ovaj objekat, uz upotrebu dronova za osmatranje, ali da je sada zaštita dodatno ojačana. Naglasio je da je reč o strateški važnom punktu, čija bi eventualna ugroženost imala dalekosežne posledice ne samo po Srbiju već i po snabdevanje Mađarske i Slovačke gasom. Srbija, kako je poručio, nikome ne preti i nastaviće da čuva mir, ali će istovremeno čuvati i sopstvenu infrastrukturu i bezbednost.

U osvrtu na međunarodnu situaciju, predsednik je rekao da bi eventualno ublažavanje sankcija na iransku naftu bio dobar potez, jer je globalno tržište u stanju u kojem, kako je ocenio, malo šta deluje racionalno. Osvrćući se na posledice ratnih sukoba i poremećaja na tržištu, ukazao je da su cene goriva u Sjedinjenim Američkim Državama takođe znatno porasle i da se tek sada vide razmere posledica koje nisu na vreme do kraja proračunate.

Za Srbiju je, međutim, podjednako važno i pitanje novog gasnog aranžmana sa Rusijom, pošto sadašnji ističe 31. marta. Vučić je najavio da će u narednim danima razgovarati sa ruskim zvaničnicima i da će pokušati da razgovara i sa predsednikom Vladimirom Putinom, sa ciljem da Srbija za naredna tri meseca dobije povoljniju cenu po formuli sličnoj dosadašnjoj. To bi, prema njegovim rečima, značajno olakšalo sve napore države u periodu pojačane globalne nestabilnosti.

Istovremeno, Srbija nastavlja da širi energetska partnerstva i jača diversifikaciju izvora. Vučić je istakao da će saradnja sa Azerbejdžanom biti produbljena i da očekuje da uskoro bude potpisan veliki ugovor o izgradnji gasne elektrane u Nišu, koju je označio kao projekat od izuzetnog značaja za stabilnost čitavog energetskog sistema. Najavio je i posetu Azerbejdžanu u roku od mesec dana, naglasivši da ta zemlja ima stabilizujuću ulogu i da odnosi Beograda i Bakua predstavljaju jedan od važnih oslonaca srpske energetske bezbednosti.

Da kriza ne bi ugrozila širu sigurnost stanovništva, predsednik je govorio i o zalihama osnovnih životnih namirnica. Poručio je da Srbija ima dovoljno pšenice, kukuruza, pirinča, ulja, šećera, soli, pasulja, mesnih prerađevina, ribe u konzervi i mleka u prahu, kao i velikih količina vode, i gazirane i negazirane. Prema njegovim rečima, državne rezerve su formirane tako da Srbija i u uslovima ozbiljnih poremećaja može da obezbedi kontinuitet snabdevanja, a najveći izazov nije nedostatak robe, već novac potreban da se sistem održi stabilnim u uslovima svetske krize.

Kao jednu od socijalnih mera, Vučić je najavio i povećanje cenzusa za dečji dodatak na 18.000 dinara. Objasnio je da će na taj način pravo na ovu vrstu pomoći ponovo steći porodice koje su ga izgubile usled zakonskog povećanja minimalne zarade. Predsednik je naveo da je veliki broj građana ukazivao upravo na taj problem i da država sada želi da ispravi posledice takve situacije i vrati pravo onima kojima je taj dodatak značajan za kućni budžet.

Odgovarajući na pitanja o predlozima opozicije u vezi sa NIS-om, Vučić je poručio da je spreman da sasluša svako rešenje, ali je podsetio da NIS nije prodat u vreme sadašnje vlasti, već ranije. Upozorio je da je država suviše ozbiljna stvar da bi se o tako krupnim pitanjima odlučivalo bez sagledavanja svih posledica, posebno u trenutku kada je za Srbiju od životnog značaja da obezbedi što povoljniji gas i stabilno snabdevanje.

Govoreći o regionalnim odnosima, predsednik se osvrnuo i na pretnje koje, kako je rekao, dolaze iz Hrvatske, navodeći da je postalo uobičajeno da se iz te zemlje upućuju teške poruke Srbiji, uključujući i pominjanje gađanja Beograda i retoriku koja podseća na progon Srba tokom „Oluje”. Odgovor Srbije, kako je naglasio, neće biti pretnje, već očuvanje mira i stabilnosti. „Mi ćemo da čuvamo mir i stabilnost”, poručio je Vučić, uz napomenu da Srbija nikome ne predstavlja opasnost, ali da zna kako da zaštiti sebe.

Iz svega što je predsednik izneo posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, može se zaključiti da država ulazi u period pojačanog ekonomskog i energetskog pritiska sa ambicijom da teret krize pre svega ponese budžet, a ne građani. Osnovna poruka vlasti jeste da su obezbeđene rezerve, da snabdevanje nije ugroženo, da se cene goriva drže pod kontrolom uz visoku cenu po javne finansije, da se paralelno vode razgovori o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i produbljuje saradnja sa Azerbejdžanom, kao i da država nastoji da i u uslovima svetske nestabilnosti sačuva i energetsku i socijalnu sigurnost. Vučićevo današnje obraćanje bilo je, u tom smislu, pokušaj da se javnosti pošalje dvostruka poruka: da su okolnosti teške i da će cena krize biti velika, ali i da je Srbija u ovu fazu ušla spremnija nego što bi to mnogi očekivali.