Evropa bi mogla ostati bez američkog tečnog gasa

Evropska unija suočava se sa rizikom da ostane bez ključnih isporuka tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Američkih Država ukoliko ne ispuni obaveze iz trgovinskog sporazuma postignutog u avgustu prošle godine, upozoravaju zapadni mediji. Prema navodima „Fajnenšel tajmsa“, stalni predstavnik SAD pri EU Endru Pazder jasno je stavio do znanja da je energetska saradnja direktno uslovljena ratifikacijom tog dokumenta.

Pazder je u intervjuu naglasio da bi dalje odlaganje ili izmena sporazuma u Evropskom parlamentu moglo da ima ozbiljne posledice po snabdevanje Evrope energijom. „Ne znam šta će se desiti sa energijom ako ne ispune sporazum“, poručio je američki diplomata, ukazujući da bi u tom slučaju Vašington mogao da preispita obim i uslove isporuka.

Upozorenje dolazi u trenutku kada je energetska situacija u Evropi već ozbiljno uzdrmana, usled rasta cena gasa i nafte i nestabilnosti na Bliskom istoku. Upravo u takvim okolnostima, mogućnost preusmeravanja američkog tečnog prirodnog gasa ka drugim tržištima dodatno pojačava pritisak na Brisel.

Američki predstavnik nije krio da Vašington energetsku saradnju vidi kao obostranu obavezu, a ne kao jednostrani ustupak. Kako je naveo, SAD ostaju zainteresovane za poslovanje sa Evropom, ali bi uslovi mogli postati „znatno nepovoljniji“ ukoliko se sporazum ne sprovede u dogovorenom obliku.

Pazder je takođe naglasio da postoje „i drugi kupci“, aludirajući na mogućnost da se američki energetski resursi preusmere ka alternativnim tržištima, pre svega u Aziji. Takav scenario bi, u uslovima već zategnutog energetskog tržišta, dodatno oslabio poziciju Evrope.

Posebno je odjeknula njegova ocena da bi evropske države trebalo da se obavežu na kupovinu energenata u vrednosti od čak trilion dolara, što, kako je istakao, predstavlja ne samo garanciju kupovine već i obavezu SAD da te resurse isporuče.

Podsećanja radi, trgovinski sporazum između EU i SAD postignut je u avgustu 2025. godine tokom pregovora između američkog predsednika Donalda Trampa i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Dokument predviđa uvođenje carine od 15 odsto na evropski izvoz u SAD, uz istovremeno ukidanje carina za američku robu na evropskom tržištu.

Pored toga, Evropska komisija se obavezala da do kraja 2028. godine kupi američke energente u vrednosti od 750 milijardi evra, što predstavlja izuzetno ambiciozan i finansijski zahtevan cilj.

Međutim, upravo taj deo sporazuma izaziva najviše otpora unutar EU, gde pojedine političke strukture dovode u pitanje i ekonomsku opravdanost i političku održivost takvih obaveza.

Ukoliko bi došlo do prekida ili smanjenja isporuka američkog tečnog gasa, Evropa bi se našla pred ozbiljnim izazovom – kako da obezbedi stabilno snabdevanje u uslovima ograničenih alternativa i visokih cena.

Pazderovo upozorenje, formulisano bez diplomatskih ukrasa, u evropskim krugovima sve više se tumači kao jasan signal da se energetska politika pretvara u instrument geopolitičkog uslovljavanja. U takvim okolnostima, odluka o ratifikaciji sporazuma neće biti samo tehničko pitanje trgovine, već i test strateške samostalnosti Evropske unije.

Pred Briselom je, stoga, izbor koji prevazilazi okvire klasične ekonomske saradnje: da li će prihvatiti uslove koji garantuju energetsku sigurnost, ali uz značajne ustupke, ili će rizikovati nestabilnost tržišta u nastojanju da očuva veću političku i ekonomsku autonomiju.