Европа би могла остати без америчког течног гаса

Европска унија суочава се са ризиком да остане без кључних испорука течног природног гаса из Сједињених Америчких Држава уколико не испуни обавезе из трговинског споразума постигнутог у августу прошле године, упозоравају западни медији. Према наводима „Фајненшел тајмса“, стални представник САД при ЕУ Ендру Паздер јасно је ставио до знања да је енергетска сарадња директно условљена ратификацијом тог документа.

Паздер је у интервјуу нагласио да би даље одлагање или измена споразума у Европском парламенту могло да има озбиљне последице по снабдевање Европе енергијом. „Не знам шта ће се десити са енергијом ако не испуне споразум“, поручио је амерички дипломата, указујући да би у том случају Вашингтон могао да преиспита обим и услове испорука.

Упозорење долази у тренутку када је енергетска ситуација у Европи већ озбиљно уздрмана, услед раста цена гаса и нафте и нестабилности на Блиском истоку. Управо у таквим околностима, могућност преусмеравања америчког течног природног гаса ка другим тржиштима додатно појачава притисак на Брисел.

Амерички представник није крио да Вашингтон енергетску сарадњу види као обострану обавезу, а не као једнострани уступак. Како је навео, САД остају заинтересоване за пословање са Европом, али би услови могли постати „знатно неповољнији“ уколико се споразум не спроведе у договореном облику.

Паздер је такође нагласио да постоје „и други купци“, алудирајући на могућност да се амерички енергетски ресурси преусмере ка алтернативним тржиштима, пре свега у Азији. Такав сценарио би, у условима већ затегнутог енергетског тржишта, додатно ослабио позицију Европе.

Посебно је одјекнула његова оцена да би европске државе требало да се обавежу на куповину енергената у вредности од чак трилион долара, што, како је истакао, представља не само гаранцију куповине већ и обавезу САД да те ресурсе испоруче.

Подсећања ради, трговински споразум између ЕУ и САД постигнут је у августу 2025. године током преговора између америчког председника Доналда Трампа и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. Документ предвиђа увођење царине од 15 одсто на европски извоз у САД, уз истовремено укидање царина за америчку робу на европском тржишту.

Поред тога, Европска комисија се обавезала да до краја 2028. године купи америчке енергенте у вредности од 750 милијарди евра, што представља изузетно амбициозан и финансијски захтеван циљ.

Међутим, управо тај део споразума изазива највише отпора унутар ЕУ, где поједине политичке структуре доводе у питање и економску оправданост и политичку одрживост таквих обавеза.

Уколико би дошло до прекида или смањења испорука америчког течног гаса, Европа би се нашла пред озбиљним изазовом – како да обезбеди стабилно снабдевање у условима ограничених алтернатива и високих цена.

Паздерово упозорење, формулисано без дипломатских украса, у европским круговима све више се тумачи као јасан сигнал да се енергетска политика претвара у инструмент геополитичког условљавања. У таквим околностима, одлука о ратификацији споразума неће бити само техничко питање трговине, већ и тест стратешке самосталности Европске уније.

Пред Бриселом је, стога, избор који превазилази оквире класичне економске сарадње: да ли ће прихватити услове који гарантују енергетску сигурност, али уз значајне уступке, или ће ризиковати нестабилност тржишта у настојању да очува већу политичку и економску аутономију.