Gore ugostiteljski objekti u Beogradu

Tokom ovog meseca veliki broj ugostiteljskih objekata u Beogradu bio je na meti napadača koji su na lokale bacali eksplozivne naprave i zapaljive tečnosti.

Na jedan kafić u beogradskoj opštini Vračar, juče je, četiri sata posle ponoći, bačen Molotovljev koktel.

Kako se saznaje, nepoznati napadač je razbio izlog objekta i ubacio zapaljivu tečnost, što je dovelo do požara. Brzom reakcijom vatrogasaca, vatra je ugašena i sprečena je veća tragedija, s obzirom na to da se lokal nalazi u gusto naseljenom delu prestonice i da je, u drugačijim okolnostima, požar lako mogao da se proširi. Istraga je u toku, policija je preuzela snimke sa nadzornih kamera.

Mirno nije bilo ni u opštini Zemun. Tamo je juče bačena eksplozivna naprava na jednu teretanu, koja se nalazi u okviru stambene zgrade, a koja je uzrokovala materijalnu štetu na objektu i okolnim vozilima. Osumnjičeni je, kako su preneli mediji, ubrzo uhapšen, a istraga je u toku.

Prošle nedelje, u samo dva dana demolirana su dva lokala, jedan u centru Beograda, a drugi u Zemunu.

U sredu, 18. marta, policiji je prijavljen požar u jednom ugostiteljskom objektu u Kondinoj ulici. Nepoznata osoba razbila je staklo lokala i kroz otvor ubacila Molotovljev koktel. Policija je, odmah po prijavi, izašla na teren i obavila uviđaj, a vatrogasci su brzo ugasili vatru.

U noći između 16. i 17. marta bačena je bomba na jedan ugostiteljski objekat u Beogradskoj ulici u Zemunu. Policija je obavila uviđaj, a motivi napada nisu poznati Prema prvim informacijama, u objekat je ubačena ručna bomba. Tri dana ranije na meti napada bio je jedan restoran na Bežanijskoj kosi, povređenih nije bilo.

Ovakvi napadi nisu „rezervisani” samo za lokale – u martu je registrovan veliki broj paljenja automobila, kao i nekoliko napada na privatne objekte ljudi.

– Reč je o tipičnoj aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa, što ne znači da se nužno mora vršiti u okviru takve grupe, koja po pravilu podrazumeva pribavljanje protivpravne imovinske koristi na taj način što se drugi, to jest žrtva iznude prinuđuje da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine – objasnio je za naš list kriminolog Aleksandar Stevanović.

Prema njegovim rečima, vršenjem reketiranja se pribavlja protivpravna imovinska korist, što je u osnovi i glavni cilj organizovanja i postojanja kriminalnih grupa, a način na koji se ono vrši kao i teritorija, odnosno izbor žrtava, ukazuje na snagu grupe u tzv. podzemlju, dogovore o podeli uticaja među grupama i slično.

Na pitanje da li odbijanje da se plati „reket” može imati posledice koje viđamo širom prestonice Stevanović ističe da protivljenje da se postupi u skladu sa onim šta vršilac/vršioci iznude traže može izazvati različite posledice, a svakako je jedna od osnovnih da se nad onim ko odbije „reket” primeni sila ili ostvari pretnja.

– Šta će to u konkretnom slučaju podrazumevati zavisi od mnogobrojnih faktora kao što su snaga grupe, način vršenja iznude, ko je žrtva, u kojoj delatnosti i u kojem delu grada posluje i slično. Od tih posledica svakako zavisi i slika o kriminalnoj grupi u javnosti, ali se na osnovu njih emituju i različite poruke koje grupa koja vrši iznudu želi da pošalje određenim licima ili javnosti u smislu neodređenog kruga lica. U svakom slučaju, grupa koja nije sposobna da primeni silu ili da ostvari pretnju, ne može se dugoročno baviti ovom vidom nelegalnih aktivnosti – napominje kriminolog.

Primetno je da su napadi na lokale realizovani u vreme kada nema ljudi te, pukom srećom, nije bilo žrtava. Naš sagovornik smatra da se izostanak žrtvi može pripisati sreći, tj. slučaju, međutim, česte su situacije da vršioci iznude ne žele da dođe do ljudskih žrtava u smislu povređivanja, ugrožavanja zdravlja ili smrtnih ishoda, budući da bi na taj način dodatno okrenuli javnost protiv sebe, ali i pojačali pritisak na organe nadležne za isleđivanje da svoj posao obave efikasno.

– Time bi potencijalni učinioci bili suočeni sa ozbiljnijim krivičnim delima, često i više njih u sticaju, što bi vodilo ka potencijalno oštrijoj sankciji u slučaju osude – objasnio je kriminolog.