Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
КО „СЛУЖИ” МОЛОТОВЉЕВЕ КОКТЕЛЕ ПРЕСТОНИЧКИМ КАФИЋИМА

Горе угоститељски објекти у Београду

Овакви напади нису „резервисани” само за локале
Горе угоститељски објекти у Београду
(Фото Н. Марјановић)

 

Током овог месеца велики број угоститељских објеката у Београду био је на мети нападача који су на локале бацали експлозивне направе и запаљиве течности.

На један кафић у београдској општини Врачар, јуче је, четири сата после поноћи, бачен Молотовљев коктел.

Како се сазнаје, непознати нападач је разбио излог објекта и убацио запаљиву течност, што је довело до пожара. Брзом реакцијом ватрогасаца, ватра је угашена и спречена је већа трагедија, с обзиром на то да се локал налази у густо насељеном делу престонице и да је, у другачијим околностима, пожар лако могао да се прошири. Истрага је у току, полиција је преузела снимке са надзорних камера.

Мирно није било ни у општини Земун. Тамо је јуче бачена експлозивна направа на једну теретану, која се налази у оквиру стамбене зграде, а која је узроковала материјалну штету на објекту и околним возилима. Осумњичени је, како су пренели медији, убрзо ухапшен, а истрага је у току.

Прошле недеље, у само два дана демолирана су два локала, један у центру Београда, а други у Земуну.

У среду, 18. марта, полицији је пријављен пожар у једном угоститељском објекту у Кондиној улици. Непозната особа разбила је стакло локала и кроз отвор убацила Молотовљев коктел. Полиција је, одмах по пријави, изашла на терен и обавила увиђај, а ватрогасци су брзо угасили ватру.

У ноћи између 16. и 17. марта бачена је бомба на један угоститељски објекат у Београдској улици у Земуну. Полиција је обавила увиђај, а мотиви напада нису познати Према првим информацијама, у објекат је убачена ручна бомба. Три дана раније на мети напада био је један ресторан на Бежанијској коси, повређених није било.

Овакви напади нису „резервисани” само за локале – у марту је регистрован велики број паљења аутомобила, као и неколико напада на приватне објекте људи.

– Реч је о типичној активности организованих криминалних група, што не значи да се нужно мора вршити у оквиру такве групе, која по правилу подразумева прибављање противправне имовинске користи на тај начин што се други, то јест жртва изнуде принуђује да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине – објаснио је за наш лист криминолог Александар Стевановић.

Према његовим речима, вршењем рекетирања се прибавља противправна имовинска корист, што је у основи и главни циљ организовања и постојања криминалних група, а начин на који се оно врши као и територија, односно избор жртава, указује на снагу групе у тзв. подземљу, договоре о подели утицаја међу групама и слично.

На питање да ли одбијање да се плати „рекет” може имати последице које виђамо широм престонице Стевановић истиче да противљење да се поступи у складу са оним шта вршилац/вршиоци изнуде траже може изазвати различите последице, а свакако је једна од основних да се над оним ко одбије „рекет” примени сила или оствари претња.

– Шта ће то у конкретном случају подразумевати зависи од многобројних фактора као што су снага групе, начин вршења изнуде, ко је жртва, у којој делатности и у којем делу града послује и слично. Од тих последица свакако зависи и слика о криминалној групи у јавности, али се на основу њих емитују и различите поруке које група која врши изнуду жели да пошаље одређеним лицима или јавности у смислу неодређеног круга лица. У сваком случају, група која није способна да примени силу или да оствари претњу, не може се дугорочно бавити овом видом нелегалних активности – напомиње криминолог.

Приметно је да су напади на локале реализовани у време када нема људи те, пуком срећом, није било жртава. Наш саговорник сматра да се изостанак жртви може приписати срећи, тј. случају, међутим, честе су ситуације да вршиоци изнуде не желе да дође до људских жртава у смислу повређивања, угрожавања здравља или смртних исхода, будући да би на тај начин додатно окренули јавност против себе, али и појачали притисак на органе надлежне за ислеђивање да свој посао обаве ефикасно.

– Тиме би потенцијални учиниоци били суочени са озбиљнијим кривичним делима, често и више њих у стицају, што би водило ка потенцијално оштријој санкцији у случају осуде – објаснио је криминолог.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.