Francuska uvežbava scenario za smenu Makrona

Lokalni izbori u Francuskoj, održani u dva kruga, doneli su složenu i kontradiktornu političku sliku, ali i jasno ukazali na raspored snaga uoči predsedničkih izbora, koji će označiti kraj ere Emanuela Makrona. Iako je lider krajnje desnice Žordan Bardela rezultate svoje stranke opisao kao „najznačajniji proboj u istoriji“, detaljnija analiza pokazuje da je reč o uspehu ograničenog dometa.

Francuski lokalni izbori tradicionalno predstavljaju precizan barometar političkog raspoloženja, jer se odvijaju u dva kruga i omogućavaju širok spektar saveza između stranaka. Upravo je taj mehanizam i ovoga puta bio presudan. U mnogim sredinama formirane su koalicije čiji je glavni cilj bio da spreče pobedu Nacionalnog okupljanja.

Rezultati su pokazali značajne promene u pojedinim sredinama. Zeleni su izgubili svoj dugogodišnji bastion Begl, koji su držali više od tri decenije, dok su socijalisti izgubili Brest posle 37 godina vlasti. Sa druge strane, komunistički gradonačelnik Martiga uspeo je da odbrani poziciju od kandidata krajnje desnice.

U Nici je pobedu odneo Erik Sioti, nekadašnji lider Republikanaca koji se priklonio krajnjoj desnici i podržao Marin Le Pen, dok je Eduar Filip zadržao funkciju gradonačelnika Avra, čime je učvrstio poziciju mogućeg centrističkog kandidata na predsedničkim izborima.

Jedan od najvećih političkih udaraca doživela je makronistička struja. Rašida Dati, bivša ministarka kulture, poražena je u trci za gradonačelnicu Pariza od socijaliste Emanuela Gregoara, uz podršku većeg dela levice. Ovim je glavni grad Francuske ostao čvrsto u rukama socijalista.

Dodatni udarac centru predstavlja poraz Fransoa Bajrua u njegovom rodnom Pou, gde je posle 12 godina izgubio od socijalističkog kandidata Žeroma Marboa. Francuski mediji ovaj ishod već tumače kao kraj jedne duge političke karijere.

Iako je Nacionalno okupljanje značajno povećalo broj osvojenih lokalnih funkcija, sa 827 na više od 3.000, stranka nije uspela da osvoji najveće gradove, što ostaje njena ključna slabost. Taj obrazac ponovio se u više sredina. U Tulonu je kandidatkinja krajnje desnice Lor Lavalet pobedila u prvom krugu, ali je u drugom poražena nakon što su se protiv nje ujedinile levičarske i makronističke snage. Sličan scenario viđen je i u Nimu, gde je pobedu na kraju odneo kandidat levice.

Posebno značajna bila je i trka u Marseju, gde je aktuelni gradonačelnik Benoa Pajan, uz podršku levice, pobedio kandidata Nacionalnog okupljanja Franka Alisija. Ipak, krajnja desnica je uspela da obezbedi određena uporišta na nivou gradskih sektora, što ukazuje na postepeno jačanje njenog uticaja.

Uprkos ograničenjima, rast podrške Nacionalnom okupljanju otvara pitanje predsedničkih ambicija Žordana Bardele. Prema pojedinim anketama, on bi u prvom krugu predsedničkih izbora mogao da osvoji oko 35 odsto glasova, daleko ispred potencijalnih centrističkih kandidata. Međutim, iskustvo sa lokalnih izbora pokazuje da bi se u drugom krugu protiv njega mogao formirati širok politički front, što značajno umanjuje njegove šanse za konačnu pobedu.

Izborni rezultati već su pokrenuli unutrašnje sukobe među strankama. Levica kritikuje saradnju sa radikalnijim saveznicima, dok krajnja desnica optužuje tradicionalnu desnicu za „izdaju“ zbog saradnje sa centristima. U takvom ambijentu, francuska politička scena ulazi u period intenzivnog preispitivanja strategija.

Jasno je, međutim, da su lokalni izbori bili tek uvertira za mnogo važniju bitku, predsedničke izbore, na kojima će Francuska odlučiti ko će naslediti Makrona i u kom pravcu će se kretati jedna od ključnih država Evropske unije.