Premalo biblioteka u Vukovom zavičaju

Loznica – Prema standardima za narodne biblioteke, loznički kraj bi, osim u samom gradu i Banji Koviljači, stacionirani bibliotečki ogranak trebalo da ima u još 17 naselja, ali ga ima jedino u Lešnici. Zbog izrazito nerazvijene mreže ogranaka, loznička „Biblioteka Vukovog zavičaja“ je na začelju mreže javnih biblioteka u Srbiji i po svemu sudeći to se u skorije vreme neće promeniti.

– Nekada smo ogranke imali u desetak sela, ali su tokom devedesetih godina prošlog veka zbog nedostatka sredstava svi prestali sa radom. Knjižni fond je vraćen u Loznicu ili je pripojen tamošnjim školskim bibliotekama. Već godinama, osim matične biblioteke, ogranke imamo samo u Banji Koviljači i Lešnici. Biblioteka u Lešnici smeštena je u domu kulture, ima 3.500 knjiga i oko sto članova – kaže za naš list Radovan Simić, direktor „Biblioteke Vukovog zavičaja“.

Kada smo u Banji Koviljači tražili kuću knjige, od jedne meštanke i dve srednjoškolke dobili smo isti odgovor: „Mi nemamo biblioteku, ima je samo u Loznici“. To ne čudi jer mnogi žitelji Koviljače ne znaju da ovde uopšte postoji biblioteka. Ne vidi se sa ulice, smeštena je u stanu i ima zajednički ulaz sa zgradom na kojoj se ulazna vrata automatski zaključavaju pa bibliotekar treba da ih otključava svakom čitaocu koji se prethodno javi preko interfona. Iznad ulaza je izbledeli, neuočljivi natpis – „Biblioteka“, koja inače nema telefon. Raspolaže sa oko sedam hiljada knjiga, a lane je imala 68 članova. Otvorena je svakim radnim danom, a dnevno izdaje od dve do tri knjige.

Ovako je u poznatom banjskom lečilištu, dok su žitelji lozničkih, posebno najudaljenijih, sela u još lošijem položaju i teško mogu da dođu do štiva. Preostaje im oslanjanje na školske biblioteke u svojim mestima koje pre svega raspolažu knjigama iz lektire, dok im za drugu literaturu ostaje da dođu u Loznicu. Da bi se ovakvo stanje popravilo, iz „Biblioteke Vukovog zavičaja“ je krajem prošle godine lokalnoj samoupravi predložena nabavka bibliobusa, pokretne biblioteke na točkovima. Za nabavku kombija koji bi se adaptirao u bibliobus, u kome bi radili vozač i knjižničar, trebalo bi najmanje 500.000 dinara. Prema rečima Radovana Simića, nabavka bibliobusa je jeftinija varijanta od otvaranja ogranaka u desetak sela, a predlog je kao opravdan preporučilo i Odeljenje za razvoj bibliotečkog sistema Narodne biblioteke Srbije. Gradska uprava je rekla da je ideja dobra ali u ovogodišnjem budžetu zbog najavljene krize za bibliobus nije bilo sredstava.

Tako je područje Vukovog zavičaja do daljeg ostalo sa slabom mrežom bibliotečkih ogranaka, a nabavka bibliobusa koji bi većem broju čitalaca omogućio lakši pristup do knjiga sačekaće neke bolje, bogatije, dane.

Saša Trifunović