Kriza ukida bolovanja

U poslednjoj deceniji prošlog veka izgleda da smo bili najbolesniji u Evropi. Prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kod nas je na bolovanju bilo gotovo dvostruko više zaposlenih nego u drugim evropskim zemljama. Tada se za naknadu za bolovanja u Evropi izdvajalo oko tri-četiri procenta fondova zdravstvenog osiguranja, a kod nas i trostruko više. Onda je došla tranzicija, pa je svevideća statistika primetila da nam se i zdravstveno stanje poboljšava. Veću 2003. godini iz budžeta Fonda zdravstvenog osiguranja za bolovanja je izdvajano samo 6,5 odsto.

Prema rečima Svetlane Vukajlović, direktora pomenutog zavoda, kod nas je svakog dana 10 odsto ukupnog broja zaposlenih na bolovanju, a izdaci za bolovanja zaposlenih danas su svedeni na 3,5 odsto ukupnih rashoda.

Inače, naša sagovornica je svedok vremena kada smo bili skloni i lažnom bolovanju, ali je novo doba, a naročito aktuelne „razvojne teškoće” svetskog kapitalizma, blagotvorno uticalo i na srpskog radnog čoveka.

– U strahu od gubitka radnog mesta, žene danas ne idu na trudničko, a skraćuju i porodiljsko bolovanje – kaže Vukajlovićeva. – To ipak ne znači da su u Srbiji definitivno zaboravljene stare navike. Nedavno sam čula razgovor dveju dama zabrinutih za svoju drugaricu. Dotična je odocnela sa nekim poslom, pa joj je zaprećeno sankcijama. Njene drugarice su brzo našle spasonosno rešenje – da ode na bolovanje.

Zanimljivo je da su i rezultati ankete sajta poslovi.infostud.com, u kojoj su tokom oktobra i novembra 2008. godine učestvovala 504 ispitanika, pokazali da se odnos zaposlenih prema radnom mestu u Srbiji znatno promenio. Navedeno istraživanje je pokazalo da oko 80 odsto zaposlenih nikada nije zloupotrebilo bolovanje, niti ga je uzelo umesto slobodnog dana. Da su u prošloj godini zaposleni u našoj zemlji grčevito čuvali svoja radna mesta potvrđuje i podatak Infostudovog istraživanja da rekordnih 97 odsto ispitanika u 2008. godini nije zloupotrebilo bolovanje. Istovremeno, svaki peti ispitanik je to veoma retko činio, ili je to činio kada mu je „predah bio neophodan”, ili mu „godišnji odmor nije bio dovoljan”. Statistički, to znači da je u firmi sa stotinu zaposlenih, verovatno 20 radnika u nekom trenutku lažiralo bolovanje.

Iako bi država trebalo da se pozabavi neverovatnom pojavom da u Srbiji nekome uspeva da od lekara dobije bolovanje i kad nije bolestan, Infostud je istraživao zašto zaposleni uopšte lažiraju bolovanja i koriste ih umesto dana odmora.

Jedan od razloga je neverovatna činjenica da čak 12 odsto anketiranih priznaje da uopšte nema godišnji odmor. Gotovo polovina (45 procenata) kaže da za godišnji odmor na raspolaganju ima manje dana od zakonskog minimuma. Osim toga, čak više od 60 odsto ljudi nije zadovoljno ni raspolaganjem svojim slobodnim danima jer, kako kažu, mogu da ih koriste samo parcijalno, u delovima. Još neverovatnije zvuči podatak da čak 12 odsto zaposlenih učesnika u anketi nema plaćen odmor, dok trećina tokom korišćenja godišnjeg samo deo od svoje uobičajene zarade.

– U slučajevima kada se krše prava zaposlenih, na scenu treba da stupe sindikati, jer inspektori rada ne mogu da čuče u svakoj firmi – kaže Biljana Đurić, načelnik odeljenja u Inspektoratu za rad Beograda. – Inspektora je malo, a broj nezadovoljnih radnika, pa i anonimnih prijava protiv poslodavaca i nehumanih uslova u kojima rade sve je više.

Inače, više od tri četvrtine (77 odsto) ispitanika je reklo da mora da donese lekarsku potvrdu ili drugi dokaz kako bi opravdali dane odsustvovanja. Svaki deseti poslodavac ne proverava kada i koliko se ovi dani koriste, dok 13 odsto zaposlenih ima potpunu slobodu prilikom uzimanja bolovanja.

Kakve su posledice lažiranja bolovanja? Vrlo različite. Kod nešto više od trećine poslodavaca ne postoje nikakve posledice, dok 23 odsto ispitanika prođe uz opomenu poslodavca samo ukoliko preteraju u broju dana koje zloupotrebe. U četvrtini slučajeva kazne su novčane, ima i suspenzija sa posla, a 17 odsto zbog dokazane zloupotrebe bolovanja automatski dobija otkaz.

Snežana Bogdanović