Криза укида боловања

У последњој деценији прошлог века изгледа да смо били најболеснији у Европи. Према подацима Републичког завода за здравствено осигурање, код нас је на боловању било готово двоструко више запослених него у другим европским земљама. Тада се за накнаду за боловања у Европи издвајало око три-четири процента фондова здравственог осигурања, а код нас и троструко више. Онда је дошла транзиција, па је свевидећа статистика приметила да нам се и здравствено стање побољшава. Већу 2003. години из буџета Фонда здравственог осигурања за боловања je издвајанo само 6,5 одсто.

Према речима Светлане Вукајловић, директора поменутог завода, код нас је сваког дана 10 одсто укупног броја запослених на боловању, а издаци за боловања запослених данас су сведени на 3,5 одсто укупних расхода.

Иначе, наша саговорница је сведок времена када смо били склони и лажном боловању, али је ново доба, а нарочито актуелне „развојне тешкоће” светског капитализма, благотворно утицало и на српског радног човека.

– У страху од губитка радног места, жене данас не иду на трудничко, а скраћују и породиљско боловање – каже Вукајловићева. – То ипак не значи да су у Србији дефинитивно заборављене старе навике. Недавно сам чула разговор двеју дама забринутих за своју другарицу. Дотична је одоцнела са неким послом, па јој је запрећено санкцијама. Њене другарице су брзо нашле спасоносно решење – да оде на боловање.

Занимљиво је да су и резултати анкете сајта poslovi.infostud.com, у којој су током октобра и новембра 2008. године учествовала 504 испитаника, показали да се однос запослених према радном месту у Србији знатно променио. Наведено истраживање је показало да око 80 одсто запослених никада није злоупотребило боловање, нити га је узело уместо слободног дана. Да су у прошлој години запослени у нашој земљи грчевито чували своја радна места потврђује и податак Инфостудовог истраживања да рекордних 97 одсто испитаника у 2008. години није злоупотребило боловање. Истовремено, сваки пети испитаник је то веома ретко чинио, или је то чинио када му је „предах био неопходан”, или му „годишњи одмор није био довољан”. Статистички, то значи да је у фирми са стотину запослених, вероватно 20 радника у неком тренутку лажирало боловање.

Иако би држава требало да се позабави невероватном појавом да у Србији некоме успева да од лекара добије боловање и кад није болестан, Инфостуд је истраживао зашто запослени уопште лажирају боловања и користе их уместо дана одмора.

Један од разлога је невероватна чињеница да чак 12 одсто анкетираних признаје да уопште нема годишњи одмор. Готово половина (45 процената) каже да за годишњи одмор на располагању има мање дана од законског минимума. Осим тога, чак више од 60 одсто људи није задовољно ни располагањем својим слободним данима јер, како кажу, могу да их користе само парцијално, у деловима. Још невероватније звучи податак да чак 12 одсто запослених учесника у анкети нема плаћен одмор, док трећина током коришћења годишњег само део од своје уобичајене зараде.

– У случајевима када се крше права запослених, на сцену треба да ступе синдикати, јер инспектори рада не могу да чуче у свакој фирми – каже Биљана Ђурић, начелник одељења у Инспекторату за рад Београда. – Инспектора је мало, а број незадовољних радника, па и анонимних пријава против послодаваца и нехуманих услова у којима раде све је више.

Иначе, више од три четвртине (77 одсто) испитаника је рекло да мора да донесе лекарску потврду или други доказ како би оправдали дане одсуствовања. Сваки десети послодавац не проверава када и колико се ови дани користе, док 13 одсто запослених има потпуну слободу приликом узимања боловања.

Какве су последице лажирања боловања? Врло различите. Код нешто више од трећине послодаваца не постоје никакве последице, док 23 одсто испитаника прође уз опомену послодавца само уколико претерају у броју дана које злоупотребе. У четвртини случајева казне су новчане, има и суспензија са посла, а 17 одсто због доказане злоупотребе боловања аутоматски добија отказ.

Снежана Богдановић