Proizvođači čekaju državne pare

„Ideja da država obezbedi subvencionirane kredite za velike trgovinske lance kako bi oni izmirili dugovanja prema domaćim dobavljačima generalno nije loša, ali pod uslovom da korisnici zajmova taj novac ne ulože u druge poslove, nego da sredstva stvarno završe na računima proizvođača”, kaže Bojan Radun, direktor „Nektara“, kompanije koja u ovom trenutku potražuje između 450 i 500 miliona dinara od velikih trgovina.

On kaže da je ovakva ideja dobra, jer će dovesti do lančanog napretka, ali da ipak nije u redu da se favorizuje samo jedna grana privrede – trgovina. Mnogi proizvođači su, kaže Radun, već ušli u kreditne aranžmane, delom i zbog dugovanja koja potražuju, pa bi bilo dobro da država misli i na njih. Zašto ne omogućiti subvencionirane kredite i proizvođačima, pita naš sagovornik.

Veliki domaći proizvođači uglavnom očekuju ovaj novac, jer trgovinski lanci kasne sa uplatama dugovanja. Rokovi su odavno probijeni, u nekim slučajevima i do dva meseca, ali da li će potraživanja biti pokrivena, to je još pod znakom pitanja.

– Najgori scenario ovog aranžmana bi bio u slučaju da veliki lanci deo sredstava iskoriste za svoje nove poslove, nove investicije i širenje mreže, a deo uplate dobavljačima. To su one situacije kada trgovci plaćaju dug i još traže dodatne subvencije. Traže popust na dug da bi uopšte izmirili svoje obaveze – kaže jedan od velikih proizvođača. Ako se to dogodi, objašnjava, onda se ne može govoriti o dobroj nameri države, nego o ispunjavanju želja i interesa pojedinaca.

Ovakav način kreditiranja nije nepoznat u svetu, jer trgovina izaziva i negativne i pozitivne lančane reakcije na tržištu. U našem slučaju je, kako kažu sagovornici, reč o tome da su ovdašnji trgovci ranije uzete kratkoročne kredite potrošili u investicije i sada nemaju obrtna sredstva ni novac da plate dugovanja proizvođačima.

Koncern „Svislajon Takovo“ u ovom trenutku potražuje oko 30 miliona evra od trgovina.

– Svi nam duguju, nema trgovca koji nam ne duguje. Roba koja je ugovorena na 60 do 75 dana nije plaćena ni posle četiri meseca. Zato podržavam ovaj potez države, ali smatram da bi trebalo obezbediti i kontrolu sredstava. Koliko znam, dogovoreno je da novac bude uplaćen proizvođačima preko prelaznog računa trgovaca. Znači da možemo da očekujemo ova sredstva – kaže Rodoljub Drašković, predsednik koncerna „Svislajon Takovo“. On ističe da je cilj države da obezbedi likvidnost trgovine kako više ne bi ucenjivala proizvođače, nego da plaća robu do 30 dana, kako bi trebalo.

Momir Lazić, direktor „Klasa“, veruje da će trgovine ispoštovati dogovor, jer na taj način pomažu proizvodnju od koje i oni zavise.

– Važno je da se dugovanja dovedu do granice ugovorenih plaćanja. Naši rokovi se kreću od 30 do 60 dana – kaže Lazić. On napominje da će ova finansijska sredstva naročito značiti manjim proizvođačima koji su ušli u velike sisteme i rasli sa njima zadužujući se, a sada nisu u mogućnosti da izmiruju te obaveze.

Da će trgovci sigurno ovim sredstvima početi da vraćaju dugove smatra i Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova „Dunav hrana grupe“.

– Siguran sam u to, zato što bi u protivnom došlo do obustave snabdevanja tržišta, jer ni proizvođači ne mogu više da izdrže. Ova ideja države je dobra, jer je neophodno da se očuva lanac snabdevanja – ističe Pribićević. Trenutna dospela potraživanja „Knjaza Miloša“ prema svim trgovcima su, kaže Pribićević, dostigla milion evra.

Dragoljub Vukadinović, predsednik holdinga „Metalac”, kaže da ova kompanija ima najmanje potraživanja od velikih trgovinskih lanaca, kao i da su oni najredovnije platiše. Problem je, ističe, sa manjim trgovinama koje ne izmiruju svoje obaveze. Ipak, dodaje Vukadinović, država bi trebalo da razmisli i o mogućnosti da pomogne proizvodnji da dođe do jeftinijih sredstava poput kredita koje je ponudila velikim trgovinskim lancima.

U „Imleku“ se nadaju da će trgovinski lanci ispoštovati dogovor u vladi i da će im isplatiti novac za isporučenu robu, jer je to važno za njihovo dalje poslovanje.  

– Trgovci nam u ovom trenutku duguju oko 400 miliona dinara preko „valute“ ili preko ugovorom dogovorenog roka za plaćanje – kaže Nevena Veselinović, menadžer za odnose s javnošću „Imleka“.

Ugovori koje proizvođači potpisuju sa trgovcima su tipski, ali se sa svakim proizvođačem prave posebni dogovori, u zavisnosti od toga kako se ko kotira na tržištu. Do pre šest meseci rokovi plaćanja robe su na našem tržištu bili do 90 dana, a sada su udvostručeni. Kako su pojedini proizvođači pre nekoliko meseci upozoravali, dešava se da trgovac, odnosno njegovo računovodstvo, jednostavno kaže da će rok biti produžen još 60 dana. Kada dobavljači krenu da ih pritiskaju, a to mogu jedino ako imaju uticaja, uspevaju da izvuku samo deo novca.

– To je sahranjivanje domaćih proizvođača. A za one manje samo jedno ovakvo kašnjenje može da znači ključ u bravu – upozoravali su neki od njih.

Pojedini ekonomisti tvrde da na našem tržištu u ovom trenutku trgovci imaju moć da ucenjuju proizvođače i privilegovanu poziciju da diktiraju uslove. Rezultat toga može biti samo slabljenje realnog sektora i jačanje „virtuelnog” finansijskog i trgovačkog.

Proizvođači su svoje gubitke do sada nadoknađivali između ostalog i povećanjem cena, a potrošači su plaćali skuplju robu.

– Ovo je dokaz da na tržištu nedostaje konkurencija i uslovi u kojima trgovci jure proizvođače za robu, a ne proizvođači trgovca za novac – kažu ekonomski stručnjaci.

Jelica Antelj