Još bez mosta do tvrđave Maglič

Kra­lje­vo – „Sred­stva za most pre­ko Ibra pre­ma sred­njo­ve­kov­noj tvr­đa­vi Ma­glič obez­be­đe­na su i ra­do­vi će usko­ro po­če­ti. Ina­če, na ni­vou Vla­de Sr­bi­je pri­pre­ma­ju se pro­jek­ti, pa će, ka­da se taj no­vi most pre­đe, na po­lja­ni bi­ti po­dig­nu­to i et­no-se­lo, otvo­ren re­sto­ran u bun­ke­ru po­kraj pru­ge, po­sta­vljen pa­no­ram­ski lift do sa­me tvr­đa­ve, a do­le par­king-pro­stor…”

Ovo je na­ja­va lo­kal­nih vla­sti ko­ju je za me­di­je sa­op­štio dr Pre­drag Ter­zić, gra­do­na­čel­nik Kra­lje­va, još kra­jem 2022. go­di­ne, tri go­di­ne od pa­da sta­rog mo­sta u re­ku. Po ta­da­šnjim pla­no­vi­ma za pro­jek­to­va­nje i grad­nju mo­sta i et­no-se­la Mi­ni­star­stvo gra­đe­vi­nar­stva tre­ba­lo je da iz­dvo­ji 451 mi­li­on di­na­ra, a Grad Kra­lje­vo 24 mi­li­o­na di­na­ra.

Pre­ma pro­jek­tu ko­ji je na­ru­čen i sa­či­njen od ov­da­šnje tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je, na­ja­vlje­na je grad­nja ću­pri­je pre­ko Ibra ka tvr­đa­vi Ma­glič du­ži­ne 70 me­ta­ra, a ši­ri­ne 1,3 me­tra.

Kra­lje­vač­ka fir­ma „Ami­ga”, či­ji je vla­snik Mi­ro­slav Tla­či­nac, tre­ba­lo je da most sa­gra­di za dva me­se­ca po ce­ni od 15 mi­li­o­na di­na­ra. Čak su na bu­du­će gra­di­li­šte bi­le do­pre­mlje­ne i ma­ši­ne, ali se od tog po­sla od­u­sta­lo, zbog na­vod­no lo­šeg pro­jek­ta.

Bi­lo je tu još na­ja­va pro­jek­to­va­nja i grad­nje.

Isti­na, u raz­go­vo­ru sa Sla­vi­šom Ča­ma­gi­ćem, od­go­vor­nim ur­ba­ni­stom u kra­lje­vač­koj Di­rek­ci­ji za ur­ba­ni­zam i iz­grad­nju, do­zna­je­mo da je u ovoj usta­no­vi sa­či­njen no­vi pro­jekt­ni za­da­tak u ko­jem se zah­te­va pro­jek­to­va­nje mo­sta sa pa­sa­re­lom du­ži­ne 142 me­tra, a 4,5 me­ta­ra iz­nad po­sto­je­će ma­gi­stra­le.

U tom ak­tu se ka­že da bi bu­du­ći pro­je­kat mo­rao da bu­de u skla­du sa pro­stor­nim pla­nom pod­ruč­ja u ko­jem se pred­vi­đa iz­me­šta­nje sa­da­šnje ma­gi­stra­le, iz­grad­nja hi­dro­e­lek­tra­ne na Ibru i u skla­du sa bu­du­ćim iz­gle­dom am­bi­jen­ta i, na­rav­no, pra­vi­li­ma stru­ke.

Na­me­ra je da se iz­ra­da pro­jek­ta po­ve­ri bu­du­ćem iz­vo­đa­ču ra­do­va.

Ka­da će to bi­ti, da li onaj obe­ća­ni no­vac iz dr­žav­ne ka­se od pre tri go­di­ne još po­sto­ji i ka­da će ra­do­vi po­če­ti, ni­ko iz lo­kal­ne vla­sti ni­je znao da ka­že ni na­ma ni od­bor­ni­ci­ma na po­sled­njoj sed­ni­ci grad­ske skup­šti­ne.

Po sve­mu su­de­ći, da tvr­đa­va ne bi bi­la baš „neo­svo­ji­va”, upor­ne tu­ri­ste ske­lom, kao dav­nih go­di­na pre­ko Ibra, pre­vo­ze vo­lon­te­ri, čla­no­vi Udru­že­nja „Ma­glič grad”.

Ta­ko, zbog po­du­žeg ras­ko­ra­ka iz­me­đu obe­ća­nog i ostva­re­nog, sve se uče­sta­li­je na­me­će i pi­ta­nje: ka­ko li su go­re i ko­li­ko du­go sa­mu tvr­đa­vu gra­di­li po­da­ni­ci kra­lja Uro­ša Pr­vog Ne­ma­nji­ća u 13. ve­ku za od­bra­nu okol­nih ma­na­sti­ra od na­je­zde var­va­ra?

Shod­no le­gen­di gra­đe­na je po na­red­bi Je­ri­ne, že­ne de­spo­ta Đur­đa Bran­ko­vi­ća. Za­to se ona u na­ro­du još i na­zi­va Je­ri­ni­nim gra­dom, ogra­đe­na je sa 270 me­ta­ra be­de­ma i sa osam ku­la. Unu­tra su osta­ci pa­la­te, cr­kve, bu­na­ra, a Ibar su ta­da, ka­ko se ov­de ve­ru­je, do­bro­na­mer­ni­ci kao i da­nas pre­la­zi­li ne­kim plo­vi­lom.