Jedinstveni herbarijum

„Ne znam ništa o ’ Slučaju službenika Aleksandra Tijanića’, osim onoga što sam kao i svi, mogla da pročitam u medijima”, piše Mirjana Bobić-Mojsilović u svojoj kolumni „Jazavac pred sudom” u „Politici”. Autorkase protivi pozivanju javnosti na suđenje, ona strepi da bi građani mogli svojim komentarima, a moguće i burnom rečju, povikom ili uvredom da pokažu na sudu na čijoj su strani. Ona strepi da bi javnost mogla da zastraši Tijanića ili da ga u najboljem slučaju izazove da reaguje. Strepi Mirjana nad Tijanićem kao majka nad maloletnim detencetom.

Izgleda da je koleginici najviše zasmetalo što je na sajtu B92 pročitala da će na poslednjem ročištu svedočiti Predrag Koraksić Koraks, autor karikature na naslovnoj strani knjige. Koraksje Tijanića nacrtao kao kameleona sa račvastim jezikom.

Čudim se da,inače,svestrano obaveštena novinarka, koliko mogu da vidim iz raznih novina u kojima je redovan kolumnista, nije bar prelistala knjigu, javni dosije protiv zaborava.

Šta bi,između ostalog,mogla da pročita? Videla bi, dokumentovano, sa citatima listova i datuma, da je to jedan jedinstveni „herbarijum cveća zla”. Tu je i ona strašna maroderska poruka: „Ako Đinđić preživi Srbija neće!” u bezbroj varijacija i nijansi. O tome su već mnogi govorili. Tu je i puno poganih aluzija i pogrdnih rečio širem krugu Tijanićevih političkih neistomišljenika.

Da je Mirjana Bobić-Mojsilović ovu knjigu samo površno prelistala (našla bi ponešto i o sebi) mogla bi da sazna da je Tijanić za razne ličnosti ženskog roda iz našeg javnog života koristio u svojim tekstovima i ovakve izraze: domaće analitičke ženturače, bedne plaćenice, podguzne muve, kolgerle srpskog novinarstva, klimakterične babe, dojilje mafije, obične kurve, žene koje ponekad treba bičevati, zlonamerni ljudski otpaci, polužena–polukonj, veštice, izdajnice, ženska jednoćelijska verzija Dastina Hofmana, sponzoruše, akrepi, besnevlasnicevibratora, naložnice moćnika, kohorte vagina...

Ovo su svojevrsni javni pozivi na socijalni ostrakizam i ponižavanjeovih žena. U našoj sredini kao da je prihvatljivo i nekažnjivo da pojedine javne ličnosti, moćnici i pojedini mediji vulgarno govore o ženama, osobito o onim na javnoj sceni, a pogotovo o političkim neistomišljenicama.

Nije teško biti fin, poručivala nam je Mirjana svojevremeno u onoj svojoj korisnoj TV kampanji. Nisam primetila da se pobunila protiv ovakvog Tijanićevog manira.

Autorka sigurno zna da su mnogi pojedinci, pa i organizacije, bili protiv ustoličenja sadašnjeg direktora RTS-a: između ostalog i zbog njegove biografije koju je Koraksnajsažetije naslikao, ali i zato što smatraju da je bio najveći promotor govora mržnje i nečuveno vulgarnog diskursa. U svakoj normalnoj zemlji novinar seksista i prostačina ne bi mogao da se nada lepoj karijeri.

Kada je osvedočeni demokrata, odmereni i mudri analitičar naših političkih zbivanja i naraviDesimir Tošić upozorio da u Srbiji za poslednjih 200 godina nije bilo tako poganog jezika kao što je Tijanićev, dobio je nekoliko komentara-bubotki... Adresat Tošićeve opaske nije mu ostao dužan.

Mirjana Bobić-Mojsilovićporučuje na kraju da u ovoj zemlji neki imaju više prava od drugih, te da je pravda ovde naročito osetljiva na političku korektnost i brojnost podrške onoga ko je traži.

Nažalost, neće biti da je tako! I koleginice, ne plašite se vi za Tijanića! Ima on najskupljeg advokata i traži 15.000.000 dinara naknade za „duševne patnje”.

I pročitajte „Slučaj službenika Aleksandra Tijanića”. Svašta ima.