Nenad Čanak priziva Majdan u Srbiji i vređa srpski narod (video)

Izjave lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka izazvale su snažne reakcije javnosti i ponovo otvorile pitanje granica političkog govora u Srbiji. U nastupu u jednom podkastu, Čanak je izneo niz teških kvalifikacija na račun države, vlasti i srpskog naroda, uključujući i Srbe iz Republike Srpske, uz retoriku koja prevazilazi uobičajene političke okvire i ulazi u zonu opasne radikalizacije.

Govoreći o unutrašnjim prilikama, Čanak je direktno aludirao na scenario sličan ukrajinskom Majdanu, upozoravajući na mogućnost nasilne eskalacije.

„To se završava tako što će na kraju da legne krv i to će biti krvi do kolena“, rekao je Čanak, dodajući da vlast, kako tvrdi, razoružava građane jer „zna da će doći do krvavog scenarija“.

Ovakva izjava, izrečena bez ograde i u kontekstu političke borbe, predstavlja jedan od najdrastičnijih primera retorike koja ne samo da produbljuje društvene podele, već i normalizuje ideju sukoba kao političkog ishoda.

Čanak je u istom nastupu izneo i ozbiljne optužbe na račun Srbije, tvrdeći:

„I Slobodana Miloševića smo spakovali u Hag, nas 18 koliko smo se organizovali u DOS. Tako će i ovi biti spakovani – ko na robiju, a ko će da proba da pobegne u Moskvu. Jednostavno nije bilo ni pitanje da će neko da napadne Srbiju, ali je zato Srbija finansirala i rat u Sloveniji i rat u Hrvatskoj i rat u Bosni i Hercegovini.“

Ovakve tvrdnje, koje duboko zadiru u tumačenje ratova devedesetih, izrečene su bez dodatnog obrazloženja i sa snažnim političkim nabojem.

Posebno su sporne njegove izjave o Srbima iz Republike Srpske, koje su izazvale najveće negodovanje:

„Sve su to Bosanci, bre! I oni onda dođu ovde i kažu: ‘Mi smo Srbi’. Ma jeste vi k... Srbi, kakvi Srbiji, gde ste vi videli Srbe?!“

Ovakva retorika, osim što je uvredljiva, dodatno produbljuje postojeće podele i otvara pitanje odgovornosti javne reči.

Dodatnu kontroverzu izazvalo je i poređenje Srba sa Adolfom Hitlerom, što predstavlja jedan od najtežih oblika diskvalifikacije u javnom prostoru i dodatno podiže tenzije.

Iako je politička scena u Srbiji već dugo obeležena oštrim sukobima, ovakve izjave postavljaju novi prag u komunikaciji – prag koji više ne podrazumeva samo kritičku reč, već i retoriku koja može imati ozbiljne posledice po društvenu stabilnost.

Postavlja se pitanje gde je granica između političke kritike i govora koji može podstaći društvene sukobe. Upravo ta granica, čini se, u ovom slučaju je opasno zamagljena.