Ratna dešavanja na Bliskom istoku mogla bi da imaju značajne ekonomske posledice i u Srbiji – od rasta cena energenata i inflacije, do skupljih kredita, većih premija osiguranja i mogućeg pada proizvodnje, pa i otpuštanja radnika. Iako se sukob ne odvija u našem regionu, njegovi efekti mogli bi se osetiti kroz čitav niz lančanih reakcija u ekonomiji. Prema oceni profesora Ljubodraga Savića, s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, osiguravajuće kuće među prvima reaguju na povećane globalne rizike, jer se premija osiguranja direktno određuje u odnosu na stepen opasnosti u okruženju.

– Svejedno je što ratno stanje nije u Srbiji, jer ćemo i mi osetiti posledice, doduše, ne tako direktno. Počevši od cene nafte koja će ozbiljno porasti, ako se sukob ne završi brzo. I gas je ugrožen, a u ovom trenutku možda je još kritičniji od nafte – navodi Savić.

Rast cena nafte i gasa neminovno dovodi do poskupljenja transporta i proizvodnje, što se na kraju preliva na gotovo sve proizvode i usluge. To, kako objašnjava prof. Savić, može postati okidač novog inflatornog talasa.

– To su sve infrastrukturne delatnosti nafta, gas, električna energija... Kada tu cene porastu, rastu i troškovi u celoj privredi – dodaje on.

Viša inflacija, međutim, ne znači samo skuplji život za građane. Ona povlači i nove mere centralnih banaka, pre svega, podizanje referentnih kamatnih stopa. To direktno utiče na kredite sa promenljivom kamatnom stopom.

– Kada centralne banke podignu referentnu kamatnu stopu, rastu i euribor i belibor, kod nas. To znači da će svima koji imaju kredite sa promenljivom kamatom, rate da porastu – objašnjava on.

U takvom okruženju rastu i troškovi osiguravajućih društava, koja se prilagođavaju novim rizicima.

– Osiguravajuće kuće ne mogu da funkcionišu nezavisno od okruženja. Ako rastu cene benzina, automobila i kredita, prirodno je da rastu i cene osiguranja – ističe profesor.

Ipak, povećanje cena ima i svoje granice.

– Najlakše je podići cenu, ali je pitanje ko će onda kupiti proizvod. Ako polisa poskupi 15 ili 20 odsto, ljudi će platiti ono što je obavezno, ali je pitanje koliko će se odlučiti za dobrovoljna osiguranja – dodaje on.

Problemi sa snabdevanjem energenata mogli bi da pogode i industriju. Kada proizvodnja postane preskupa, kompanije se često odlučuju da je smanje ili obustave.

– Sve je međusobno povezano. Ako se proizvodnja ne isplati, ona će se smanjiti. Pitanje je i kolika će biti kupovna moć ljudi, koliko će koštati transport robe u Evropsku uniju, kolika će biti cena osiguranja – navodi prof. Savić.

Prema njegovim rečima, tipičan scenario ekonomske krize počinje rastom cena, zatim dolazi do pada spoljnotrgovinske razmene, usporavanja privrednog rasta i pritiska na državne budžete.

– To je negativna spirala koju je veoma teško zaustaviti. Jedini način bio bi da rat prestane – kaže on.

Savić podseća da je tokom globalne finansijske krize 2008. godine postojala široka međunarodna saradnja. Na samitu G20 u Londonu 2009. godine svetski lideri su se složili da je neophodno zajedničko delovanje protiv krize.

– Danas je situacija drugačija. Imamo ratove, geopolitičke sukobe i potpuno neizvesnu situaciju. A neizvesnost je za ekonomiju najgora moguća stvar – naglašava on.

Prema njegovim rečima, u takvim uslovima investitori oklevaju sa novim ulaganjima, jer nije izvesno ni kako će funkcionisati postojeći poslovi.

– Da li će biti zatvoren Ormuški moreuz, da li će još neka rafinerija biti uništena, da li će se prekinuti naftovod? Sve su to pitanja koja niko ne može da predvidi – navodi prof. Savić, i podseća da su investitori sve oprezniji, a nova zapošljavanja i proizvodnja sve manje izvesni. U takvim okolnostima, on građanima savetuje oprez u trošenju.

– Trebalo bi trošiti samo ono što je neophodno. Bez velikih kupovina i luksuznih putovanja. Svako treba da napravi svoju strategiju, ali sigurno niko neće pogrešiti, ako odloži sve što nije neophodno i ako štedi za crne dane – poručuje on. Kako zaključuje, svet se trenutno suočava sa sve većim brojem kriznih žarišta i neizvesnostima.

– Nisam optimista. Svet ne ide ka nekom brzom raspletu. Svakodnevno čitamo o novim sukobima i nesporazumima i to je ono što ekonomiju čini najranjivijom – zaključuje profesor Savić.

Privredni rast procenjuje se na oko 3,5 odsto

Pored upozorenja ekonomista, državne institucije za sada šalju umerenije poruke, kada je reč o mogućim posledicama sukoba na Bliskom istoku. U najnovijim makroekonomskim projekcijama Narodna banka Srbije navodi da bi inflacija u Srbiji i tokom ove godine trebalo da ostane u okviru ciljanog koridora, od oko tri odsto, dok se privredni rast procenjuje na oko 3,5 odsto. Ipak, u centralnoj banci ističu da su geopolitičke tenzije i kretanje cena energenata među glavnim spoljnim rizicima koji mogu uticati na ove prognoze. U Vladi, takođe, naglašavaju da Srbija pažljivo prati dešavanja na globalnom tržištu nafte i gasa, jer bi upravo eventualni rast cena energenata mogao najdirektnije da se prelije na domaću ekonomiju i troškove privrede i građana. Zato je Srbija privremeno, do 19. marta, zabranila izvoz nafte i derivata, kako bi zaštitila domaće tržište od nestašica i naglog skoka cena.