Drugi život domova kulture

Niš – Grad Niš će u toku 2026. godine obnoviti najmanje 10 domova kulture koji se nalaze u prigradskim naseljima i u manjim mestima na široj teritoriji Grada, rekla je gradska većnica za kulturu Ivana Cvetković.

Reč je o objektima koji su uglavnom građeni između 1950. i 1960. godine, s tim da je praksa njihovog redovnog održavanja prekinuta još u drugoj polovini osamdesetih godina.

Iz tog razloga nivo devastacije pomenutih objekata je veliki i tek predstoji precizna dijagnostika stanja spram koje će biti određen konkretan budžet za datu stvar. Ipak, čini se da u njihovom eventualnom obnavljanju leži i jedina prilika da se kulturni sadržaj u nekoj meri izmesti iz gradskog jezgra na periferiju.

Odrednica „u nekoj meri” pre svega odnosi se na to da je profil i gabarit određenog kulturnog sadržaja takav da je za izvođenje ili za postavljanje istog potreban profesionalan prostor – pozorište, galerija ili profesionalna muzička scena. Međutim, za neke manje koncerte, manje izložbe, književne večeri, monodrame ili za većinu dečjih predstava, objekat poput doma kulture je i te kako pogodan.

Naravno, osim mogućeg „gostujućeg” sadržaja, domove kulture svakako (možda i prioritetno) treba gledati i kroz prizmu njihovog autonomnog ili autorskog delanja. Ovi objekti su uglavnom jedina moguća mesta za institucionalan život, na sreću i dalje postojećih kulturno-umetničkih društava i književnih udruženja u malim sredinama.

– Deo sredstava namenjenih za kulturu u 2026. godini biće iskorišćen za obnovu domova kulture. Biće obnovljeno najmanje 10, a cilj nam je da na teritoriji svake od gradskih opština u ovoj godini dobijemo dva do tri potpuno obnovljena objekta ove vrste. U planu je da se ovo naravno nastavi i u narednim godinama. Cilj nam je da kulturu učinimo dostupnom svima – istakla je Ivana Cvetković.

Shodno navedenom treba znati da Niš ima veliku i prilično razuđenu teritoriju. Grad se administrativno prostire na približno 600 kvadratnih kilometara i generiše više od 50 prigradskih naselja ili sela koja nominalno pripadaju nekoj od gradskih opština (odnosno gradu), ali su suštinski od gradskog centra udaljeni u rasponu od 10 do 20 kilometara. U takvim naseljima i mestima živi približno 20 odsto ukupne gradske populacije, što je nešto više od 50.000 ljudi.

Inače, nova inicijativa Grada, koju je predočila Ivana Cvetković, uklapa se u širu gradsku kulturnu politiku koju su mnogi označili – kao kulturni preporod Niša.

U toku 2026. u Nišu se, između ostalog, očekuje: velika obnova i rekonstrukcija Narodnog pozorišta, radovi unutar zgrade Simfonijskog orkestra, ulaganje u mnoge druge kreativne i infrastrukturne projekte, ali i početak izgradnje nove zgrade Narodnog muzeja i Galerije savremene likovne umetnosti od 6.000 kvadrata. Poslednje navedeno predstavlja najveći projekat te vrste u Srbiji od raspada Jugoslavije.

Podsećanja radi, ovogodišnji budžet za kulturu Grada Niša je 1,6 milijardi dinara, što je u slučaju Niša najveće godišnje izdvajanje za resor kulture u 21. veku.

Ujedno, sa nešto više od osam odsto izdvajanja za kulturu od ukupnog budžeta, Niš je jedan od retkih regionalnih gradova koji je u tekućoj godini kulturi namenio sredstva koja su procentualno iznad evropskog proseka.