Други живот домова културе

Ниш – Град Ниш ће у току 2026. године обновити најмање 10 домова културе који се налазе у приградским насељима и у мањим местима на широј територији Града, рекла је градска већница за културу Ивана Цветковић.

Реч је о објектима који су углавном грађени између 1950. и 1960. године, с тим да је пракса њиховог редовног одржавања прекинута још у другој половини осамдесетих година.

Из тог разлога ниво девастације поменутих објеката је велики и тек предстоји прецизна дијагностика стања спрам које ће бити одређен конкретан буџет за дату ствар. Ипак, чини се да у њиховом евентуалном обнављању лежи и једина прилика да се културни садржај у некој мери измести из градског језгра на периферију.

Одредница „у некој мери” пре свега односи се на то да је профил и габарит одређеног културног садржаја такав да је за извођење или за постављање истог потребан професионалан простор – позориште, галерија или професионална музичка сцена. Међутим, за неке мање концерте, мање изложбе, књижевне вечери, монодраме или за већину дечјих представа, објекат попут дома културе је и те како погодан.

Наравно, осим могућег „гостујућег” садржаја, домове културе свакако (можда и приоритетно) треба гледати и кроз призму њиховог аутономног или ауторског делања. Ови објекти су углавном једина могућа места за институционалан живот, на срећу и даље постојећих културно-уметничких друштава и књижевних удружења у малим срединама.

– Део средстава намењених за културу у 2026. години биће искоришћен за обнову домова културе. Биће обновљено најмање 10, а циљ нам је да на територији сваке од градских општина у овој години добијемо два до три потпуно обновљена објекта ове врсте. У плану је да се ово наравно настави и у наредним годинама. Циљ нам је да културу учинимо доступном свима – истакла је Ивана Цветковић.

Сходно наведеном треба знати да Ниш има велику и прилично разуђену територију. Град се административно простире на приближно 600 квадратних километара и генерише више од 50 приградских насеља или села која номинално припадају некој од градских општина (односно граду), али су суштински од градског центра удаљени у распону од 10 до 20 километара. У таквим насељима и местима живи приближно 20 одсто укупне градске популације, што је нешто више од 50.000 људи.

Иначе, нова иницијатива Града, коју је предочила Ивана Цветковић, уклапа се у ширу градску културну политику коју су многи означили – као културни препород Ниша.

У току 2026. у Нишу се, између осталог, очекује: велика обнова и реконструкција Народног позоришта, радови унутар зграде Симфонијског оркестра, улагање у многе друге креативне и инфраструктурне пројекте, али и почетак изградње нове зграде Народног музеја и Галерије савремене ликовне уметности од 6.000 квадрата. Последње наведено представља највећи пројекат те врсте у Србији од распада Југославије.

Подсећања ради, овогодишњи буџет за културу Града Ниша је 1,6 милијарди динара, што је у случају Ниша највеће годишње издвајање за ресор културе у 21. веку.

Уједно, са нешто више од осам одсто издвајања за културу од укупног буџета, Ниш је један од ретких регионалних градова који је у текућој години култури наменио средства која су процентуално изнад европског просека.