Mali ljudi kao nezaboravni književni junaci

Nagrada Zadužbine „Momčilo Momo Kapor” juče je u Skupštini grada Beograda uručena Sanji Savić Milosavljević za roman „Martin udio”, u izdanju „Lagune”, odlukom žirija u sastavu: Muharem Bazdulj, predsednik, i članovi – Radmila Stanković i Vule Žurić. Novčani deo priznanja primila je od predstavnice pokrovitelja Erste banke, a akademik Matija Bećković uručio joj je srebrnu plaketu sa motivom školice. Svečanost je upriličena na dan rođenja Mome Kapora, a ponovo je istaknuto i to da je ovo priznanje jedinstveno u srpskoj kulturi zbog toga što se naizmenično dodeljuje za književnost i slikarstvo. Tako se ove godine nagrađuje najbolje književno delo iz novije produkcije.

Kako je prilikom saopštenja o svojoj odluci žiri već obrazložio, samosvojnost i umetnička verodostojnost tek neke su od mnogih vrednosti književnog stvaralaštva Sanje Savić Milosavljević, koja se u svom dramskom i proznom stvaralaštvu mahom bavi ljudima koji su iz predratnih i ratnih vremena u neveselu sadašnjost, sem sećanja i svesti o pravim razmerama pretrpljenih gubitaka, u sebi poneli malu, prostonarodnu najčistiju nadu. Kako je još istaknuto, upravo stvaralaštvo Sanje Savić Milosavljević svojim pripovedanjem ovekovečuje sve one „male ljude” koji pred očima čitalaca izrastaju u nezaboravne književne junake, čija ljudskost nikoga ne može da ostavi ravnodušnim.

Muharem Bazdulj juče je govorio i o samom načinu odlučivanja žirija, ne zavaravajući se povodom toga da njegovi članovi donose objektivne i egzaktne odluke, već su njihovi sudovi u skladu sa sopstvenim vrednostima, ali i sa merilima koja je za sobom ostavio Momo Kapor u svojim delima. Mada žiri ne presuđuje o nečijem delu ni na osnovu takmičarskog duha, koji odlikuje sportske aktivnosti. Zbog toga je, kako je kazao, Teodor Adorno sport smatrao manje vaspitnim, kada je reč o obrazovanju mladih. Međutim, Bazdulj je ukazao na jedan od kvaliteta koje Adorno sportu priznaje, a to je fer-plej, priznajući Sanji, u duhu čuvene komentatorke umetničkog klizanja Milke Babović, pozitivan „umjetnički dojam”, kao i to da se „Sanja nijednom nije pokliznula”, naročito kada je reč o njenom umeću da prikaže način mišljenja i govor svojih muških junaka.

Zahvalivši na uglednom priznanju članovima Zadužbine „Momčilo Momo Kapor”, Ljiljani Kapor, članovima žirija i svojoj porodici, svima koji su pažljivo čitali njen roman „Martin udio”, Sanja Savić Milosavljević primetila je da je pisanje, kao i umetnost uopšte, čin kopiranja smrti.

– Momo Kapor je na jednom mestu kontemplirao o tome koliko je važno sve zapisati, bez zadrške, pisati i ispovedati se. Skitao je, pisao, slikao, raspetljavajući čvorišta iz detinjstva, možda tek nalazeći najbolji ugao iz kojeg će sagledati sopstvenu dušu. Sva ta skitanja ostala su zabeležena na njegovim platnima i u knjigama koje danas plene snagom istine. Neka njegova Zadužbina živi, kao što živi i njegovo delo, njegov uticaj je nezamenjiv, a inspirisao je i moju čitalačku generaciju. Za mene. U mojim mladalačkim godinama, on je bio presudan putokaz, dok sam odlučivala da se zaputim neizvesnim putevima umetnosti, i da ona postane baš takva kakva jeste – rekla je dobitnica nagrade.