Мали људи као незаборавни књижевни јунаци

Награда Задужбине „Момчило Момо Капор” јуче је у Скупштини града Београда уручена Сањи Савић Милосављевић за роман „Мартин удио”, у издању „Лагуне”, одлуком жирија у саставу: Мухарем Баздуљ, председник, и чланови – Радмила Станковић и Вуле Журић. Новчани део признања примила је од представнице покровитеља Ерсте банке, а академик Матија Бећковић уручио јој је сребрну плакету са мотивом школице. Свечаност је уприличена на дан рођења Моме Капора, а поново је истакнуто и то да је ово признање јединствено у српској култури због тога што се наизменично додељује за књижевност и сликарство. Тако се ове године награђује најбоље књижевно дело из новије продукције.

Како је приликом саопштења о својој одлуци жири већ образложио, самосвојност и уметничка веродостојност тек неке су од многих вредности књижевног стваралаштва Сање Савић Милосављевић, која се у свом драмском и прозном стваралаштву махом бави људима који су из предратних и ратних времена у невеселу садашњост, сем сећања и свести о правим размерама претрпљених губитака, у себи понели малу, простонародну најчистију наду. Како је још истакнуто, управо стваралаштво Сање Савић Милосављевић својим приповедањем овековечује све оне „мале људе” који пред очима читалаца израстају у незаборавне књижевне јунаке, чија људскост никога не може да остави равнодушним.

Мухарем Баздуљ јуче је говорио и о самом начину одлучивања жирија, не заваравајући се поводом тога да његови чланови доносе објективне и егзактне одлуке, већ су њихови судови у складу са сопственим вредностима, али и са мерилима која је за собом оставио Момо Капор у својим делима. Мада жири не пресуђује о нечијем делу ни на основу такмичарског духа, који одликује спортске активности. Због тога је, како је казао, Теодор Адорно спорт сматрао мање васпитним, када је реч о образовању младих. Међутим, Баздуљ је указао на један од квалитета које Адорно спорту признаје, а то је фер-плеј, признајући Сањи, у духу чувене коментаторке уметничког клизања Милке Бабовић, позитиван „умјетнички дојам”, као и то да се „Сања ниједном није поклизнула”, нарочито када је реч о њеном умећу да прикаже начин мишљења и говор својих мушких јунака.

Захваливши на угледном признању члановима Задужбине „Момчило Момо Капор”, Љиљани Капор, члановима жирија и својој породици, свима који су пажљиво читали њен роман „Мартин удио”, Сања Савић Милосављевић приметила је да је писање, као и уметност уопште, чин копирања смрти.

– Момо Капор је на једном месту контемплирао о томе колико је важно све записати, без задршке, писати и исповедати се. Скитао је, писао, сликао, распетљавајући чворишта из детињства, можда тек налазећи најбољи угао из којег ће сагледати сопствену душу. Сва та скитања остала су забележена на његовим платнима и у књигама које данас плене снагом истине. Нека његова Задужбина живи, као што живи и његово дело, његов утицај је незамењив, а инспирисао је и моју читалачку генерацију. За мене. У мојим младалачким годинама, он је био пресудан путоказ, док сам одлучивала да се запутим неизвесним путевима уметности, и да она постане баш таква каква јесте – рекла је добитница награде.