Na pomolu odlazak Šmita iz BiH

Od našeg stalnog dopisnika 

Banjaluka – O odlasku Kristijana Šmita sa pozicije (ne)legalnog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini i njegovom „penzionisanju” posle oktobarskih izbora već danima kruže medijska saznanja koja, iako još nisu zvanično potvrđena, sve otvorenije iznose i visoki zvaničnici u Sarajevu i Banjaluci.      

Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović tvrdi da je odlazak Šmita definitivan, odbacujući pritom navode da bi ga mogao naslediti kandidat iz Velike Britanije. Prema njenim rečima, takve informacije plasiraju se iz Sarajeva kao deo šireg narativa. „To se postavlja po principu, ako nije Nemačka, onda mora biti Velika Britanija, ali taj izbor neće diktirati Sarajevo. Propagandna mašinerija izbacuje sada i ime željenog kandidata, ali nije to baš tako. Reč je o znatno složenijem procesu nego što su neki zamislili”, navela je Cvijanovićeva za RTRS.  

Prethodno je nekoliko diplomatskih izvora potvrdilo za „Nezavisne” da će Šmit napustiti BiH nakon završetka narednih opštih izbora. Inače, Šmita od njegovog dolaska 2021. godine ne priznaju institucije Republike Srpske, uz obrazloženje da imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti UN, kako propisuje Dejtonski mirovni sporazum. Takav stav zastupaju i Rusija i Kina, dok politički krugovi iz Republike Srpske, koji se protive opstanku zapadne supervizije, minulih meseci ostvaruju sve prisnije veze s Vašingtonom, zamenjujući na taj način višegodišnju netrpeljivost koju su obeležile i američke sankcije protiv srpskih vođa.     

Petogodišnji mandat nemačkog diplomate pratila je duboka politička kriza, koja je eskalirala nakon što je nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH, na osnovu kojih je procesuiran i smenjen predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, zbog „nepoštovanja odluka visokog predstavnika”. Saznanja o Šmitovom odlasku indirektno je potvrdi i ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković koji za federalne medije uverava da institucija OHR-a neće biti zatvorena, ali dodaje da će, po informacijama koje ima, Šmita „jednog dana zameniti oni koji imaju razumevanje za situaciju u BiH”.    

U političkim krugovima se već godinama spekuliše o gašenju Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH. Ukidanju supervizije se protive bošnjačke političke elite, dok su se ranije kao moguće opcije pominjale i redukcija ovlašćenja visokog predstavnika, kao i izmeštanje OHR-a iz Sarajeva.

Volfgang Petrič, bivši visoki predstavnik, kaže da je „izbledeo fokus na BiH”, te da je, kako prenosi Radio Slobodna Evropa, skeptičan prema Šmitovom nasledniku i prema produženju mandata OHR-a. On kaže da principe poznate kao „pet plus dva” – koji su postavljeni kao uslov za zatvaranje OHR-a treba preusmeriti na pristup EU. „Želite se pridružiti EU, a ne Ujedinjenom Kraljevstvu, ili ne želite postati zauvek država OHR-a. Nakon više od 30 godina, sve se promenilo u svetu, u Evropi, u transatlantskim odnosima. Ali mi i dalje primenjujemo istu dejtonsku formulu iz 1995. godine. To neće funkcionisati”, kaže Petrič. Deo analitičara iz BiH ocenjuju da je izostanak Trampove podrške za Šmita ubrzao njegov odlazak, ali navode da nisu sasvim sigurni u mogućnost potpunog ukidanja OHR-a, iako priznaju da ne znaju kako će biti imenovan naslednik nemačkog diplomate.    

Zvaničnici u Republici Srpskoj se zalažu za potpuno ukidanje međunarodnog protektorata. „Šmit nije trebao ni da dolazi jer je došao na nezakonit i nasilan način i ostavlja samo haos iza sebe. Svaki visoki predstavnik u BiH ostavio je samo teže stanje koje nije doprinelo ni demokratiji, ni poštovanju političkog, ni pravnog poretka”, kaže ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Željko Budimir.