Muzika koja umiruje pse i mačke

Kada je Sereniti Stral, foto-urednica na Bi-Bi-Si-ju, spasila svog psa Margo, odmah je znala da trogodišnja mešanka pitbula pati od anksioznosti. Kada je Margo dovela kući, Stral je ubrzo saznala da je najveći okidač njenog psa kada je sama. Konsultovala se sa raznim dreserima i lekarima i isprobala nekoliko različitih tehnika smirivanja, ali bezuspešno. Konačno, jedna stvar je uspela: puštanje klasične muzike ili drugih instrumentalnih numera koje nisu imale intenzivne udaraljke.

Jedan od dresera preporučio je „Through a Dog's Ear“, seriju kompozicija sporog tempa, pretežno klavira, osmišljenih da pomognu u smanjenju stresa kod pasa. Kreirali su ga Džošua Lids, stručnjak za psihoakustiku (koji proučava kako se zvuk percipira), i Suzan Vagner, veterinarski neurolog, koji su proučavali efekte ove muzike na pse. Posmatrali su preko 150 pasa u privatnim kućama i pansionima i otkrili da je više od 70% pasa u pansionima i 80% pasa u domovima pokazivalo manje simptoma anksioznosti (uključujući koračanje, drhtanje i dahtanje) nakon slušanja pretežno klavirske muzike.

Druge studije su došle do sličnih zaključaka. Jedna studija sa Univerziteta Kvins u Belfastu ispitivala je uticaj tri vrste zvuka na pse u pansionima i pse u privatnim domovima: klasična muzika, audio knjige i tišina (kontrolna grupa). Nakon pažljivog posmatranja promena u ponašanju, istraživači su zaključili da klasična muzika ima značajan smirujući efekat u „akutno stresnim situacijama“, kao što su poseta veterinaru i duga vožnja automobilom.

Međutim, nisu svi stilovi klasične muzike efikasni. Najbolje su jednostavne kompozicije sa sporim tempom (50-60 otkucaja u minuti ili manje), sa niskim ili bez perkusivnih elemenata. Pokazalo se da ta kombinacija smanjuje nivo kortizola (hormona koji ukazuje na reakciju na stres) kod pasa.

„Najrazumnije objašnjenje je da postoji nešto inherentno opuštajuće u vezi sa ovim žanrom muzike, što možda rezultira oslobađanjem hemikalija koje donose prijatno stanje uma“, kaže Debora Vels, koautorka studije i istraživačica ponašanja životinja na Univerzitetu Kvins u Belfastu.

Druge prednosti u pogledu dobrobiti mogu uključivati bolje navike u ishrani i spavanju, jači imuni sistem i poboljšanu plodnost.

Životinje i ljudi imaju urođeno različit sluh. Psi imaju oko tri puta veći raspon sluha od ljudi (frekvencije do 65.000 Hz), tako da mogu da čuju više tonove i zvukove mnogo dalje nego što prosečno ljudsko uho može da čuje.

Mačke mogu da detektuju još više frekvencije (do 79.000 Hz), zbog čega bi ih sirena automobila niz ulicu ili čak šuštanje aluminijumske folije moglo naterati da pobegnu ka ormaru. Sprovedeno je malo studija o smirujućem efektu muzike na mačke, međutim, jedna studija je pronašla korelaciju. Istraživači su stavili slušalice na 12 mačaka dok su bile pod sedacijom za kastraciju i puštali tri vrste zvukova uzastopno. Izbor klasične muzike rezultirao je najsporijim disanjem, najnižim otkucajima srca i najvećim proširenjem zenica (sva tri pokazatelja smirujućeg efekta).

Klasična muzika nije jedini žanr koji može da smiri kućne ljubimce. Rege i soft rok, sa jednostavnim ritmovima, sporijim tempom i bez jakih udaraljki, takođe su pokazali da opuštaju pse u skloništima. Još jedna studija koja je posmatrala 35 mačaka u bolnici otkrila je da instrumentalna muzika takođe smanjuje njihovu frekvenciju disanja, sve dok nije imala veoma visoke ili niske frekvencije, prenosi Bi-Bi-Si.