Ključ privatizacije kod poverilaca

Šabac – Hoće li „Obojena metalurgija”, jedna od dve najveće neprodate fabrike šabačke holding kompanije „Zorka”, biti privatizovana ili će otići u likvidaciju? Ova druga mogućnost nikome nije u interesu. Ni zaposlenima, ali ni državi, jer bi Srbija u tom slučaju ostala bez jedine fabrike za preradu cinka kao strateškog (berzanskog) proizvoda.

Sudbina „Obojene metalurgije”, međutim, umnogome zavisi od odluke poverilaca, koji bi prema novom modelu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja trebalo da daju saglasnost za prodaju njene imovine.

– Oglas za prodaju naše fabrike, koja se još nalazi u procesu restrukturiranja, neće biti objavljen dok se ne obezbedi pristanak firmi koje poseduju hipoteke. Reč je o osnovnoj hipoteci od 4,8 miliona dolara datoj „Balkan stilu” još devedesetih, a koju je kasnije otkupio „Mital”, i koja sa kamatama sada iznosi 5,9 miliona dolara. Postoji i hipoteka na inicijalne troškove u iznosu od 2,5 miliona dolara, kojom se obezbedila indijska kompanija „Binani”, zakupac fabrike od 2004. do 2006. godine, ali koja je u tom periodu investirala daleko više – kaže za naš list direktor „Obojene metalurgije” Aleksa Kovačević.

Ova fabrika ne radi od prestanka zakupa (istine radi, na javni oglas se tada javio samo „Binani”), koji je prekinut dva i po meseca pre isteka trogodišnjeg roka, pri čemu je indijska kompanija radnicima ostala dužna tri i po plate i doprinose. Svojevremeno je imala oko 600 zaposlenih, a kroz razne socijalne programe taj broj je sveden na 340. Kovačević, ipak, tvrdi da su sačuvani najbolji kadrovi i da preduzeće, koje je u svetu bilo prepoznatljivo po cinku izuzetne čistoće (99,995 odsto), ima perspektivu, što su pokušali da objasne i u elaboratu upućenom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

– Kapacitet fabrike je 30.000 tona metalnog cinka godišnje, a usaglašavanjem pojedinih pogona produktivnost se može podići za još 50 odsto. Naravno, za ovo su potrebna ulaganja od oko 45 miliona dolara, ali investiranje ne mora biti odjednom već se može finansirati iz tekuće proizvodnje. Poređenja radi, slična fabrika metalnog cinka u Plovdivu investirala je čak 150 miliona dolara u pogone pržionice, sumporne kiseline i drugu opremu, a analize stručnjaka su pokazale da bi po jedinici proizvoda naš ulog bio dva puta manji od bugarskog – ističe Kovačević.

On objašnjava da se proizvodni postupak u šabačkoj „Obojenoj metalurgiji” obavlja po licenci jedne od najpoznatijih svetskih kompanija „Norcink” (Norveška) i pomalo se ljuti na medije koji navode da je reč o zastareloj tehnologiji. Problem, prema njegovim rečima, nije u tehnološkom postupku već u veoma izraubovanoj opremi koja se koristila decenijama i sada je potrebno da bude zanovljena. Pored proizvodnje cinka fabrika raspolaže i sa dve savremene livnice, čiji su programi veoma široko primenljivi, počev od automobilske industrije.

Dve trećine neophodnih sirovina „Obojena metalurgija” je nabavljala od rudnika „Suva Ruda” u Raškoj, „Grot” u Vranju, „Rudnika” u Gornjem Milanovcu i „Sase” kod Srebrenice. U slučaju neželjenog raspleta za šabačku fabriku, bila bi dovedena u pitanje i najavljena revitalizacija više srpskih rudnika, koji bi koncentrat morali da nude stranim mešetarima. Zatvaranje „Obojene metalurgije” stvorilo bi problem i opštini Šabac, kojoj bi ostala obaveza sanacije odlagališta taloga. Na odlagalištu, koje je na samom obodu grada, nalazi se više od 300.000 tona taloga, a procene su da bi izmeštanje i sanacija kontaminiranog terena koštala 15 miliona evra.

Dva tendera za prodaju šabačke Holding kompanije „Zorka”, u paketu sa dve najveće fabrike i desetak manjih zavisnih društva, već su propala. Sada, dok čekaju saglasnost kompanija koje drže ključ privatizacije „Obojene metalurgije” po novopredloženom modelu, radnici žive od subvencija države koja se mesečno kreću oko 15.000 dinara.