Rat na Bliskom istoku podigao cene u Španiji

Godišnja inflacija u Španiji porasla je u martu sa februarskih 2,3 odsto na 3,4 odsto, pre svega zbog naglog poskupljenja goriva izazvanog ratom na Bliskom istoku, objavio je danas Nacionalni institut za statistiku (INE).

Inflacija u Španiji je revidirana naviše u odnosu na preliminarnu procenu od 3,3 odsto, a sada je na najvišem nivou od juna 2024. godine.

Ključni faktor je rast cena nafte na svetskom tržištu, nakon eskalacije sukoba krajem februara, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli napade na Iran, koji je potom blokirao Ormuski moreuz, ključnu globalnu rutu za tranzit nafte.

Na dodatni rast cena utiče i takozvani bazni efekat u energetici, jer se aktuelne cene struje porede sa znatno nižim nivoima iz prošle godine, kada su obilne padavine povećale proizvodnju hidroenergije i snizile troškove električne energije.

Benzin je u martu poskupeo za 4,8 odsto, a dizel čak za 17,9 odsto, dok su cene električne energije, uprkos rastu cena gasa, povećane relativno umereno i iznose 4,3 odsto međugodišnje, prenosi Pais.

Vlada u Madridu je pokušala da ublaži udar smanjenjem poreza, koje je stupilo na snagu 22. marta, a očekuje se da će tim merama smanjiti inflaciju za najviše jedan procentni poen.

Na mesečnom nivou, cene u Španiji su u martu porasle za 1,2 odsto, dok je godišnja bazna inflacija, koja isključuje energiju i neprerađenu hranu, iznosila 2,9 odsto, što je blagi rast u odnosu na februar.

Prema procenama Banke Španije, u najnepovoljnijem scenariju dugotrajnog rata i visokih cena energenata inflacija bi mogla da dostigne 5,9 odsto ove godine, a potom da se zadrži na 3,2 odsto u narednoj.

Nedavni signali o mogućim mirovnim pregovorima Sjedinenih Američkih Država i Irana podstakli su optimizam na finansijskim tržištima, uz rast indeksa S&P 500 iznad nivoa pre rata i pad cene nafte ispod 100 dolara po barelu, što sugeriše očekivanja o mogućem smirivanju situacije, prenosi Tanjug.