Alegorijska snoviđenja nirnberškog zlatara

GRAFIKE
Celokupno grafičko delo Direra sadrži nešto više od sto bakroreza, manji broj bakropisa, oko 280 drvoreza i nekoliko stotina ilustracija za knjige. Skoro sve se nalaze u posedu Štedl muzeja u Frankfurtu. Zbog preosetljivosti grafika na svetlost poslednja izložba iz ove dragocene zbirke prikazana je još 1971. Na izložbi otvorenoj 27. oktobra u ovom zdanju izloženo je 130 reprezentativnih grafika, koje predstavljaju vrhunsko umeće ovog nemačkog predstavnika renesanse.
Rođen je u Nirnbergu 1471, gde je i umro 1528. godine. Direr je od svog oca veoma rano naučio zlatarski zanat, a sa 15 godina je počeo da studira slikarstvo u radionici vodećeg slikara Mihaela Volgemuta. Posle školovanja proveo je oko četiri godine na putovanjima, pretpostavlja se po Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Odmah po povratku se oženio, ali ne i skrasio. Njegova putovanja u Italiju (drugo je trajalo od 1505. do 1507) uticala su na početak renesanse u severnim zemljama i postala uzor umetnicima sledećih generacija.

Direr je stvarao slike, crteže i grafike.

Vrhunac majstorstva

Slike i crteži su uglavnom bili naručivani ili po želji reprodukovani. Grafike je stvarao nezavisno od mušterija, ne bi li ostvario nove, neuobičajene umetničke predstave. Vrhunac majstorstva dostigao je bakrorezima, u kojima je grafičkim sredstvima ostvario izgled slike. Njih je isključivo sam radio, za razliku od drvoreza za koje je ponekad angažovao pomoćnike. Vremenom je u toj tehnici postigao savršenstvo kakvo nikada kasnije nije prevaziđeno.

Ne treba zaboraviti da je to bilo vreme hrišćanskih previranja i reformacije. Mogućnost umnožavanja napravila je grafiku medijem koji se brzo širio, što je Direru omogućilo munjevitu popularnost širom Evrope. Naravno, tadašnja potražnja za grafikom se ne može porediti sa današnjom. Zainteresovani za nju su ipak bili obrazovaniji i imućniji ljudi. Iz njegovog dnevnika sa puta u Holandiju se saznaje da je bio i dobar trgovac svojim delima. Cenu grafikama je određivao od slučaja do slučaja. Umeo je i da ih poklanja, ali najčešće kada je očekivao protivuslugu. Njegova supruga i njena svekrva prodavale su grafike na najposećenijim sajmovima, kakvi su bili sajam za relikvije u Nirnbergu ili jesenji sajam u Frankfurtu.

Na sadašnjoj izložbi u Štedl muzeju (koju je prethodno u Gugenhajmovom muzeju u Bilbau videlo 270.000 posetilaca) prikazane su rane, u drvetu izrezane ilustracije za knjige, a zatim pojedinačni listovi kao što su "Herkul na raskršću" ili "Muško kupatilo", grafike sa neuobičajenim temama u to doba. Slede drvorezi "Apokalipsa" i velike grafike "Velika pasija" i "Marijin život", koje su godinama nastajale. Kada su 1511. objavljene kao knjiga, postale su najuticajnije slike o središnjim hrišćanskim temama onog vremena.

Oduševljenje ljudskim aktom, geometrijom i delima Vitruvija i Euklida uticaji su italijanske umetnosti i odrazili su se posle 1500. godine nastankom bakropisa "Adam i Eva", hrabrim Direrovim potezom da nago telo izvede iz privatne sfere u javnost u Nemačkoj kasnog srednjeg veka. Golo ljudsko telo fasciniralo ga je i zaokupljalo celog života, i to od grafika napravljenih na početku stvaralaštva do udžbenika o proporcijama, na kojem je radio do pred smrt. Pretpostavlja se da ta tema objašnjava unutrašnje biće njegovog dela, jer povezuje erotičnost, čulnost, neposredno iskustvo sa estetskom refleksijom i upornim istraživačkim duhom.

Posle 1511. ponovo se okreće bakropisu ("Vitez", "Smrt i đavo", "Hjeronimus u kućici", "Melanholija"…). Posle stvaranja ovih vrhunskih grafika Direr je eksperimentisao sa novootkrivenom bakropisnom tehnikom, a napravio je i predimenzionirane drvoreze za propagandne svrhe cara Maksimilijana Prvog. Počasna vrata su najveći ikada stvoreni drvorez. On je napravljen uz pomoć raznih specijalista, sa oko dve stotine drvenih stubova visokih po 3,5 metara, ukrašenih grafikama sa predstavama svetaca i vladalaca kuće Habzburg, kao i Maksimilijanovim dobročinstvima. Zahvaljujući tom delu car je Direru dodelio godišnju penziju od 100 guldena do kraja carevog života. Da li ju je on dobijao i posle careve smrti, nerazjašnjeno je pitanje.

Prevazišao svoje vreme

Reformacija za koju se grad Nirnberg 1525. i zvanično opredelio, dovela je do velikih nemira. Orijentacija na Bibliju kao osnov vere, vodila je do odvraćanja od slika, čija je sugestivna čulnost generalno bila pod sumnjom.

Direr je bio jedan od najistaknutijih predstavnika nemačke renesanse i jedan od retkih koji je svojim delom prevazilazio svoje vreme. Ono tradiciju kasnog srednjeg veka na nemačkom tlu sintetiše sa italijanskom renesansom koju je karakterisalo preuzimanje antičkih vrednosti i novih naučnih saznanja. Alegoričnost i metaforičnost njegovih radova ponekad su bile zagonetne, pa su bila potrebna tumačenja stručnjaka.

Bogatstvo Direrovim delima Štedl muzej treba da zahvali svom osnivaču Johanu Fridrihu Štedlu (1728–1816), trgovcu i bankaru. Zbog njegove bogate kolekcije slika, crteža i grafika Gete ga je prozvao "Dekanom svih u Frankfurtu živećih ljubitelja umetnosti". Sam Štedl je obožavao Direra i posedovao skoro celu zbirku njegovih grafika i veći broj crteža. Kasnije su direktori zadužbine koju je Štedl osnovao upotpunjavali zbirku.