Алегоријска сновиђења нирнбершког златара

ГРАФИКЕ
Целокупно графичко дело Дирера садржи нешто више од сто бакрореза, мањи број бакрописа, око 280 дрвореза и неколико стотина илустрација за књиге. Скоро све се налазе у поседу Штедл музеја у Франкфурту. Због преосетљивости графика на светлост последња изложба из ове драгоцене збирке приказана је још 1971. На изложби отвореној 27. октобра у овом здању изложено је 130 репрезентативних графика, које представљају врхунско умеће овог немачког представника ренесансе.
Рођен је у Нирнбергу 1471, где је и умро 1528. године. Дирер је од свог оца веома рано научио златарски занат, а са 15 година је почео да студира сликарство у радионици водећег сликара Михаела Волгемута. После школовања провео је око четири године на путовањима, претпоставља се по Немачкој, Холандији и Италији. Одмах по повратку се оженио, али не и скрасио. Његова путовања у Италију (друго је трајало од 1505. до 1507) утицала су на почетак ренесансе у северним земљама и постала узор уметницима следећих генерација.

Дирер је стварао слике, цртеже и графике.

Врхунац мајсторства

Слике и цртежи су углавном били наручивани или по жељи репродуковани. Графике је стварао независно од муштерија, не би ли остварио нове, неуобичајене уметничке представе. Врхунац мајсторства достигао је бакрорезима, у којима је графичким средствима остварио изглед слике. Њих је искључиво сам радио, за разлику од дрвореза за које је понекад ангажовао помоћнике. Временом је у тој техници постигао савршенство какво никада касније није превазиђено.

Не треба заборавити да је то било време хришћанских превирања и реформације. Могућност умножавања направила је графику медијем који се брзо ширио, што је Диреру омогућило муњевиту популарност широм Европе. Наравно, тадашња потражња за графиком се не може поредити са данашњом. Заинтересовани за њу су ипак били образованији и имућнији људи. Из његовог дневника са пута у Холандију се сазнаје да је био и добар трговац својим делима. Цену графикама је одређивао од случаја до случаја. Умео је и да их поклања, али најчешће када је очекивао противуслугу. Његова супруга и њена свекрва продавале су графике на најпосећенијим сајмовима, какви су били сајам за реликвије у Нирнбергу или јесењи сајам у Франкфурту.

На садашњој изложби у Штедл музеју (коју је претходно у Гугенхајмовом музеју у Билбау видело 270.000 посетилаца) приказане су ране, у дрвету изрезане илустрације за књиге, а затим појединачни листови као што су "Херкул на раскршћу" или "Мушко купатило", графике са неуобичајеним темама у то доба. Следе дрворези "Апокалипса" и велике графике "Велика пасија" и "Маријин живот", које су годинама настајале. Када су 1511. објављене као књига, постале су најутицајније слике о средишњим хришћанским темама оног времена.

Одушевљење људским актом, геометријом и делима Витрувија и Еуклида утицаји су италијанске уметности и одразили су се после 1500. године настанком бакрописа "Адам и Ева", храбрим Диреровим потезом да наго тело изведе из приватне сфере у јавност у Немачкој касног средњег века. Голо људско тело фасцинирало га је и заокупљало целог живота, и то од графика направљених на почетку стваралаштва до уџбеника о пропорцијама, на којем је радио до пред смрт. Претпоставља се да та тема објашњава унутрашње биће његовог дела, јер повезује еротичност, чулност, непосредно искуство са естетском рефлексијом и упорним истраживачким духом.

После 1511. поново се окреће бакропису ("Витез", "Смрт и ђаво", "Хјеронимус у кућици", "Меланхолија"…). После стварања ових врхунских графика Дирер је експериментисао са новооткривеном бакрописном техником, а направио је и предимензиониране дрворезе за пропагандне сврхе цара Максимилијана Првог. Почасна врата су највећи икада створени дрворез. Он је направљен уз помоћ разних специјалиста, са око две стотине дрвених стубова високих по 3,5 метара, украшених графикама са представама светаца и владалаца куће Хабзбург, као и Максимилијановим доброчинствима. Захваљујући том делу цар је Диреру доделио годишњу пензију од 100 гулдена до краја царевог живота. Да ли ју је он добијао и после цареве смрти, неразјашњено је питање.

Превазишао своје време

Реформација за коју се град Нирнберг 1525. и званично определио, довела је до великих немира. Оријентација на Библију као основ вере, водила је до одвраћања од слика, чија је сугестивна чулност генерално била под сумњом.

Дирер је био један од најистакнутијих представника немачке ренесансе и један од ретких који је својим делом превазилазио своје време. Оно традицију касног средњег века на немачком тлу синтетише са италијанском ренесансом коју је карактерисало преузимање античких вредности и нових научних сазнања. Алегоричност и метафоричност његових радова понекад су биле загонетне, па су била потребна тумачења стручњака.

Богатство Диреровим делима Штедл музеј треба да захвали свом оснивачу Јохану Фридриху Штедлу (1728–1816), трговцу и банкару. Због његове богате колекције слика, цртежа и графика Гете га је прозвао "Деканом свих у Франкфурту живећих љубитеља уметности". Сам Штедл је обожавао Дирера и поседовао скоро целу збирку његових графика и већи број цртежа. Касније су директори задужбине коју је Штедл основао употпуњавали збирку.