Drugačiji doživljaj prošlosti

Valjevo – „Stari Ras – prestonica Raške”, „Kupinik – poslednja prestonica srpskih despota”, „Mileševac – pod krilom Belog anđela”, „Maglič – simbol doline jorgovana”, „Kovin na Limu – ni na nebu ni na zemlji”, samo su neki od potpisa za atraktivne fotografije predstavljene na izložbi „Tvrđave i utvrđeni gradovi Srbije”, autorke Svetlane Dingarac, otvorenoj u Gradskoj galeriji u Valjevu. Prema rečima autorke, izložba predstavlja deo šireg projekta pokrenutog 2018. godine u cilju da se ovaj značajan segment nacionalne kulturne baštine otrgne od zaborava i približi javnosti. Kroz istoriju, tvrđave su služile ne samo kao fortifikacijski i vojni objekti, već su bile centri političkog, ekonomskog i kulturnog života na ovim prostorima, pa samim tim predstavljaju važno svedočanstvo prošlosti naše zemlje, ističe Svetlana Dingarac. I dodaje da su njenim projektom obuhvaćena utvrđenja iz kasnoantičkog i ranovizantijskog perioda, kao i iz srednjeg veka, a u planu je i obrada tvrđava iz ostalih epoha.

„Poznato je više od 200 tvrđava sazidanih u srednjovekovnoj Srbiji, a ako se u obzir uzmu i utvrđenja iz ostalih perioda, njihov ukupan broj je znatno veći. Ipak, osim manjeg broja bolje očuvanih lokaliteta, ovaj izuzetno bogat spomenički fond ostao je uglavnom nepoznat široj javnosti. Danas su mnoge od ovih ’gradina’, ’gradišta’, ’kulina’ i ’hisara’ ruševine obrasle vegetacijom, do kojih često nema vidljivih puteva ni obeležja. Pojedina utvrđenja su tokom vremena u potpunosti iščezla, dok su ostaci većine ugroženi nesavesnim delovanjem ljudi, nebrigom ili nelegalnim iskopavanjima”, navela je Svetlana Dingarac u tekstu koji prati katalog izložbe.

– Moja ideja je da ove lokacije, koliko god bile nepoznate, zapuštene, devastirane, propale od vremena ili delovanja ljudi, na neki način vizuelno opišem, što je atraktivnije moguće, kako bi se probudila svest kod ljudi, a posebno kod mlađih generacija, da se malo osvrnu na ovaj segment naše kulturne baštine, da ga zavole i da ga više cene nego njihovi roditelji, bake, deke... I da, ako ništa drugo, ove lokacije obilaze, pa će se sigurno naći neko ko će ih možda fotografisati, neko ko će zbog njih možda postati arheolog pa će ih istražiti, ili arhitekta koji će ih rekonstruisati... Cilj mi je da fotografijama privučem što više ljudi da se zainteresuju za ovu temu, jer naša zemlja je izuzetno bogata kulturnoistorijskim nasleđem koje mi, nažalost, ne umemo da cenimo – istakla je autorka Svetlana Dingarac na otvaranju izložbe.

Prisutnima se obratio i Radivoje Arsić, arheolog u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Valjevo, koji je ocenio da su tvrđave neiscrpna tema koja se može sagledavati iz različitih uglova.

– Ja kao arheolog i moje kolege to radimo iz jednog ugla, naučnog, racionalnog, baziranog na činjenicama... A ovde imamo potpuno drugu vizuru koja prikazuje tvrđave u nekom drugom, lepom svetlu. Zanimljivo je da je naš teren, ne samo ovde oko Valjeva, nego cela Srbija, prepun različitih fortifikacija koje su građene na ovom prostoru, počevši od rane praistorije, znači negde od vinčanske kulture, pa sve do današnjih dana. Tvrđave su nešto što prati civilizaciju – rekao je Arsić. Dodao je da se od samog početka evropske civilizacije grade različiti oblici fortifikacija, iz jednostavnog razloga – potrebe da se čovek zaštiti i odbrani od spoljnih i unutrašnjih opasnosti i u isto vreme da kontroliše prostor oko sebe ili neku širu okolinu.

– Danas imamo samo te neke fragmente prošlosti koje mi, arheolozi, sagledavamo iz ugla činjenica, a umetnici iz ugla svetlosti i nude drugu dimenziju dodira s prošlošću... Mislim da Svetlanine fotografije upravo to nude i pokazuju drugačiji doživljaj prošlosti i materijalne kulture koja je ostala na našem prostoru – zaključio je Radivoje Arsić.

Svetlana Dingarac rođena je 1971. godine u Beogradu i interesovanje za fotografiju razvila je kao posledicu velike ljubavi prema prirodi i planinarenju. Fotografije s putovanja objavljivala je u brojnim časopisima, održala je osam samostalnih i učestvovala u više od 150 kolektivnih izložbi fotografija u zemlji i inostranstvu. Radi kao samostalni fotograf. Članica je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), dok u Foto-savezu Srbije ima zvanje kandidat majstor fotografije.