Čaves nepokoleban protestima

Ukoliko izgubim na referendumu 15. februara, „odmah ću priznati poraz”, rekao je Ugo Čaves na Veneviziji, a to kao udarnu vest na prvoj strani prenosi opozicioni venecuelanski list „Univerzal”. Predsednik Venecuele, lider bolivarske revolucije za socijalizam 21. veka i inicijator dodatnog amandmana koji bi mu omogućio neograničeni broj mandata od 2012. kada mu ističe sadašnji predsednički period, traži od opozicije da 15. februara postupi na isti način.

Narod želi mir, rekao je Čaves pošto je naredio hapšenje lidera ekstremne levičarske grupe koja je prethodno izvela napade na sinagoge i predstavništvo Vatikana.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da venecuelanski lider uživa podršku od preko pedeset odsto, što bi u nedelju moglo da mu omogući da se za tri godine ponovo kandiduje za predsednika. Ipak, samo koji dan pošto je 2. februara proslavio deceniju otkako je došao na vlast i ovaj proglasio za nacionalni, stotine hiljada demonstranata u Karakasu (po različitim procenama između 600.000 i milion ljudi) uzvikivalo je parole protiv Čavesovog doživotnog mandata.

Mnogi analitičari koji svoja mišljenja objavljuju u madridskom „Paisu” smatraju da su visoka cena nafte i zlosrećna vladavina Džordža Buša protekle decenije Čavesu pogodovale da ostvari uticaj i van svoje zemlje, nametne se kao lider levice u Latinskoj Americi i naslednik obolelog kubanskog lidera Fidela Kastra. Iako, kako je to u intervjuu holivudskoj zvezdi Šonu Penu nedavno rekao i sam Čaves, postoji bitna razlika između kubanskog komunizma i venecuelanskog socijalizma.

Demokratski izbori i institucije u Venecueli nikada nisu ukinuti. Uvedeni su mnogi socijalni programi, ekstremno siromaštvo je znatno smanjeno, akcijom opismenjavanja postignuto je da 96 odsto Venecuelanaca danas zna da čita i piše. Novac od izvoza nafte Čaves je dobrim delom iskoristio za socijalne beneficije: milijarde petrodolara utrošene su na besplatno školovanje, zdravstvo, penzije, dotaciju osnovnih životnih namirnica i pomoć okolnim zemljama Latinske Amerike.

Nagli pad cene nafte direktno je, međutim, ugrozio ove programe, kao što i odlazak Džordža Buša iz Vašingtona oduzima Čavesu moćno sredstvo za retoričke antiameričke egzibicije.

Procenjuje se da je Čaves sazvao referendum u poslednjem trenutku. Ekonomski rast Venecuele je 2007. iznosio 8,5 odsto, da bi 2008. pao na 4,9 procenata, a ekonomista Pedro Palma iz instituta u Karakasu, predviđa da će ove godine biti zabeležen pad od 1,5 odsto uz inflaciju od 45 odsto.

No, Čavesova poslovična samouverenost nije poljuljana. Uprkos svetskoj krizi, izjavio je: „Ne fali nam ni dlaka sa glave“. Ovo je, kaže, „solidna ekonomija“, zemlja ima dovoljno rezervi da nastavi sa rastom. Uz to, Čaves računa da će se cene nafte „povratiti” i da SAD, uprkos proklamacijama novog predsednika, neće moći da se oslobode svoje teške zavisnosti od uvozne nafte.

Čaves je siguran da će u nedelju većina Venecuelanaca glasati za njegov dugotrajniji opstanak na čelu zemlje, iako je u decembru 2007. na sličnom referendumu pretrpeo neuspeh. A tada je cena nafte, koja zemlji donosi 90 odsto izvoznih prihoda, bila znatno viša, dok je u Beloj kući sedeo Džordž Buš, zahvalna meta njegovih retoričkih doskočica.