Чавес непоколебан протестима

Уколико изгубим на референдуму 15. фебруара, „одмах ћу признати пораз”, рекао је Уго Чавес на Веневизији, а то као ударну вест на првој страни преноси опозициони венецуелански лист „Универзал”. Председник Венецуеле, лидер боливарске револуције за социјализам 21. века и иницијатор додатног амандмана који би му омогућио неограничени број мандата од 2012. када му истиче садашњи председнички период, тражи од опозиције да 15. фебруара поступи на исти начин.

Народ жели мир, рекао је Чавес пошто је наредио хапшење лидера екстремне левичарске групе која је претходно извела нападе на синагоге и представништво Ватикана.

Истраживања јавног мњења показују да венецуелански лидер ужива подршку од преко педесет одсто, што би у недељу могло да му омогући да се за три године поново кандидује за председника. Ипак, само који дан пошто је 2. фебруара прославио деценију откако је дошао на власт и овај прогласио за национални, стотине хиљада демонстраната у Каракасу (по различитим проценама између 600.000 и милион људи) узвикивало је пароле против Чавесовог доживотног мандата.

Многи аналитичари који своја мишљења објављују у мадридском „Паису” сматрају да су висока цена нафте и злосрећна владавина Џорџа Буша протекле деценије Чавесу погодовале да оствари утицај и ван своје земље, наметне се као лидер левице у Латинској Америци и наследник оболелог кубанског лидера Фидела Кастра. Иако, како је то у интервјуу холивудској звезди Шону Пену недавно рекао и сам Чавес, постоји битна разлика између кубанског комунизма и венецуеланског социјализма.

Демократски избори и институције у Венецуели никада нису укинути. Уведени су многи социјални програми, екстремно сиромаштво је знатно смањено, акцијом описмењавања постигнуто је да 96 одсто Венецуеланаца данас зна да чита и пише. Новац од извоза нафте Чавес је добрим делом искористио за социјалне бенефиције: милијарде петродолара утрошене су на бесплатно школовање, здравство, пензије, дотацију основних животних намирница и помоћ околним земљама Латинске Америке.

Нагли пад цене нафте директно је, међутим, угрозио ове програме, као што и одлазак Џорџа Буша из Вашингтона одузима Чавесу моћно средство за реторичке антиамеричке егзибиције.

Процењује се да је Чавес сазвао референдум у последњем тренутку. Економски раст Венецуеле је 2007. износио 8,5 одсто, да би 2008. пао на 4,9 процената, а економиста Педро Палма из института у Каракасу, предвиђа да ће ове године бити забележен пад од 1,5 одсто уз инфлацију од 45 одсто.

Но, Чавесова пословична самоувереност није пољуљана. Упркос светској кризи, изјавио је: „Не фали нам ни длака са главе“. Ово је, каже, „солидна економија“, земља има довољно резерви да настави са растом. Уз то, Чавес рачуна да ће се цене нафте „повратити” и да САД, упркос прокламацијама новог председника, неће моћи да се ослободе своје тешке зависности од увозне нафте.

Чавес је сигуран да ће у недељу већина Венецуеланаца гласати за његов дуготрајнији опстанак на челу земље, иако је у децембру 2007. на сличном референдуму претрпео неуспех. А тада је цена нафте, која земљи доноси 90 одсто извозних прихода, била знатно виша, док је у Белој кући седео Џорџ Буш, захвална мета његових реторичких доскочица.