Sofronijevićeva: Zakon o transportu opasne robe direktno utiče na bezbednost građana

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da je osnovni razlog za izmenu Zakona o transportu opasne robe dalje usklađivanje sa međunarodnim propisima i standardima u oblasti transporta opasne robe, i naglasila da predložene izmene imaju direktan uticaj na bezbednost naših građana.

„Ono što je posebno važno: statistike pokazuju da je više od 70 odsto incidenata u transportu opasne robe posledica ljudskog faktora, pogrešne klasifikacije, neadekvatnog pakovanja ili nedovoljne obuke učesnika u postupku. Upravo zato zakon stavlja poseban fokus na obuku, odgovornost i kontrolu”, navela je ministarka obrazlažući izmene zakona na sednici Skupštine Srbije.

Kako je rekla, u Srbiji danas imamo desetine hiljada učesnika u lancu transporta opasne robe, od proizvođača preko prevoznika do primaoca usluga.

„Svaka karika u tom lancu mora biti uređena i kontrolisana. Ovim zakonom jačamo sistem kontrole i inspekcije, unapređujemo obaveznu obuku i sertifikaciju, uvodimo veću odgovornost svih učesnika i obezbeđujemo da se pravila primenjuju jednako za sve.

Značaj ovog zakona je konkretan i vidljiv, i merljiv: manje nesreća, manji rizik po životnu sredinu, veća sigurnost građana i veća konkurentnost naše privrede na evropskom tržištu. Jer kad govorimo o opasnoj robi, ne govorimo samo o statistici, već pre svega govorimo o bezbednosti ljudi”, naglasila je Sofronijević.

Ona je podsetila da je oblast transporta opasne robe u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju već uređena Zakonom o transportu opasne robe iz 2016. godine, podzakonskim aktima i potvrđenim međunarodnim sporazumima.

„Osnovni razlog za donošenje predloga ovog predloga zakona, jeste dalje usklađivanje sa međunarodnim propisima i standardima u oblasti transporta opasne robe, i to su tri međunarodne skraćenice, zavisno od vrste saobraćaja: ADR, RID i ADN. A imajući u vidu da se radi o oblasti koja na međunarodnom planu trpi brze i češće promene, neophodno je bilo ispratiti ih i omogućiti efikasno prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva navedenim promenama”, navela je Sofronijević.

Dodala je da će se tim izmenama i dopunama zakona, izvršiti usklađivanje sa pojedinim nacionalnim propisima, odnosno sa zakonima donetim po stupanju na snagu zakona čija se izmena i dopuna predlaže.

„Otkloniće se neke nejasnoće u primeni zakona. Otkloniće se nedostaci i određene pravne praznine u važećem zakonu, a detaljnije i jasnije biće uređena pojedina pitanja i instituti”, rekla je Sofronijević.

Ona je istakla da transport opasne robe nije samo tehničko pitanje, već svakodnevna realnost.

„U Evropi se svake godine preveze više od dve milijarde tona opasne robe, a najveći deo tog transporta se obavlja drumskim putem. Kroz Srbiju kao tranzitnu zemlju svakodnevno prolaze hiljade vozila sa opasnim materijama, od goriva, gasova do hemikalija za industriju i poljoprivredu. Upravo zato izmene zakona o transportu opasne robe imaju direktan uticaj na bezbednost naših građana”, istakla je Sofronijević.

Naglasila je da tim izmenama vršimo potpuno usaglašavanje sa evropskim pravilima, pre svega sa direktivom 2008/68 EC, kao i sa međunarodnim standardima ADR, RID i ADN, koji se ažuriraju svake dve godine kako bi pratili razvoj tehnologije i bezbednosnih standarda.

Govoreći o  Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Sofronijević je istakla da su osnovni razlozi za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju dalje usklađivanje sa standardima i preporučenom praksom, koje su sadržane prvenstveno kad je vazdušni saobraćaj u pitanju, u aneksima Čikaške konvencije u oblasti vazdušnog saobraćaja, kao i pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti vazdušnog i železničkog saobraćaja.

„Cilj donošenja zakona prvenstveno je da se unapredi nivo bezbednosti u transportnom sistemu Srbije kroz sprovođenje pouzdane, nepristrasne, transparentne i efikasne istrage nesreća i istražnog postupka u skladu sa zakonodavstvom EU i međunarodnim konvencijama”, rekla je Sofronijević.

Dodala je da drumski saobraćaj nije u tom zakonu, a istraga praktično i istraga nesreća se odvija kroz policiju i tužilaštvo.

„Stoga je cilj prevashodno da se obezbedi pouzdana nezavisna istraga u slučaju nesreće u saobraćaju koju sprovodi Centar za istraživanje nesreća. U vezi sa istraživanjem nesreća  najvažnije je bilo usaglasiti odredbe ovog zakona sa aneksima Čikaške konvencije, gde se preciziraju određene uloge u postupcima i daju ovlašćenja centru da još bolje i efikasnije vrši svoj posao kao nezavisno telo koje vrši tehničku istragu”, istakla je Sofronijević.

Kako je rekla, u ostalim članovima zakona koji se odnosi na vazdušni saobraćaj, izmene su najvećim delom izvršene, dok se u delu koji se odnosi na istraživanje nesreće u železničkom saobraćaju vrše izmene članova važećeg zakona kojom je preciziran rok nakon prijave o nesreći i nezgodi u kojem centar mora odlučiti da li će pokrenuti istragu.

„Sve izmene zakona u oblasti koje se odnose na istražni postupak u železničkom saobraćaju vrše se isključivo u skladu sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta EU 2016. 798 od 11. maja 2016. o bezbednosti u železničkom saobraćaju. Kada je vodni saobraćaj u pitanju, većih izmena nije bilo. Još bih dodala da su dodatno proširene kaznene odredbe kako bi se uspostavila veća kontrola”, navela je Sofronijević, a prenosi Tanjug.