Upola manje kredita i ulaganja

Ljudi u Srbiji, čak i neki upućeniji, kao da nisu shvatili šta se dešava i šta će se dogoditi.Ovo će biti godina preživljavanja i govoriti o rastu BDP-a od tri, tri i po odsto, o nekom velikom privlačenju, odnosno prevlačenju investicija iz regiona nije realno. Uprkos nekim naznakama da su negativni trendovi u januaru i februaru ublaženi, istočna Evropa je, čini se, najugroženija.

Iza ovog upozorenja koje stiže iz Londona i koje u razgovoru za „Politiku” o investicionim perspektivama Srbije u 2009. godini prenosi Laza Kekić,

regionalni direktor za centralnu i istočnu Evropu i Odeljenja za ekonomske prognoze „Ekonomist intelidžens junita”, stoje najsvežije ekonomske, političke i poslovne analize i prognoze „Ekonomistovih” analitičkih timova.

Nulti rast

A prema onome što oni kažu, Srbija će se ove godine, u najboljem slučaju, vrteti oko nule.

– Kada smo pre nekoliko meseci prognozirali jedan odsto rasta BDP-a (dok je MMF govorio o 3,5 odsto) i slabljenje dinara, to je delovalo šokantno. Nažalost,ispostavilo se da je i to bilo optimistično. Kriza je i dublja, i oštrija i šira nego što se tada i moglo pretpostaviti. Stoga ćemo u novom izveštaju procenu rasta bruto domaćeg proizvoda spustiti sa jedan odsto na nulu. I to je pitanje, pošto mnogo toga u Srbiji zavisi od eksternog finansiranja– objašnjava Kekić.

Jer, kako kaže, čak i ako Srbija, uz razne stege, visoki platni deficit, koji je dostigao gotovo 18 odsto BDP-a(i koji je „Ahilova peta” i za druge zemlje u regionu) smanji sa ovogodišnjih devet na ispod sedam milijardi dolara, računajući i otplatu duga, za finansiranje u ovoj godini moraće da obezbedi od devet do 10 milijardi dolara.

To će, po Kekićevom mišljenju, biti vrlo teško, ali krug će moći da zatvori – ako fiskalna politika bude rigorozna, ako se smanji domaća tražnja i obezbedi nulti rast, ako se povuče od MMF-a i veći novac nego što je prvobitno predviđeno (što i zvaničnici sada ne isključuju), ako strane banke ne budu povlačile svoj novac... I uz dalje slabljenje domaće valute, jer će se, prema „Ekonomistovim” procenama, kurs smiriti na oko 100 dinara za evro do kraja godine.

Upola manje kredita

Na koliko stranih direktnih investicija (kao mnogo poželjniji izvor za popunu deviznih rezervi i pokriće deficita) Srbija može da računa?

(/slika2)– Priliv će u celom istočnoevropskom tranzicionom bloku neminovno pasti zbog recesije u zapadnim zemljama, iz kojih je u prethodnom periodu došlo 80 odsto stranih investicija. Tako će ovogodišnji investicioni učinak, prema najnovijim prognozama, u regionu biti manji oko 40 odsto u dolarima (uz uticaj valutarnih kretanja u dolarskim iznosima) u odnosu na uknjižen u 2008.Drugi oblici kapitala zabeležiće i veći pad: komercijalni krediti će biti bar prepolovljeni, a u nekim slučajevima, zemlje u regionu neće ni imati pristup.

Za Srbiju, koja je prošlu godinu, prema nedavno objavljenim zvaničnim podacima NBS, završila sa tri ili tačnije 2,99 milijardi dolara stranih direktnih investicija, taj 40-procenti pad bi, po Kekićevom mišljenju, značio priliv manje od dve milijarde. Računajući i novac od prodaje NIS-a.

– To je veliki pad, ali ako bude tako biće solidno. Jer velikih najavljenih privatizacija neće biti, „Fijatove” investicije nisu realne za 2009, nema mogućnosti za neko značajnije preotimanje investitora od drugih država – kaže Kekić.

Pogled iznutra

Posmatrajući iznutra, procene dr Borisa Begovića, profesora ekonomije na beogradskom Pravnom fakultetu i predsednika Centra za liberalno-demokratske studije, daleko su od optimizma zvaničnika.

– Ukoliko Srbija ne bude vodila aktivne poteze na tom planu, a pod tim podrazumevam odluke o privatizaciji putem javne prodaje velikih sistemapoput Telekoma „Srbija”, male su mogućnosti da ukupan priliv stranih direktnih investicija dostigne i 50 odsto proseka poslednjih pet-šest godina, koji se kreće od dve do tri milijarde dolara. Biće dobro ako bude i toliko– konstatuje Begović.

I Begović smatra da jeizvesno da će mnogi investitori sačekati bolja vremena. Posebno u onim granama koje su povezane sa proizvodnjom trajnih potrošnih dobara, poput automobila.

–Ovo nesumnjivo nije najbolja godina za investicije u oblasti auto-industrije. Velikiproizvođači automobila strateški razmišljaju o mogućnostimareorganizacije i pregrupisavanja, poput stvaranja veze „Fijat”– „Krajsler”, više nego o širenju proizvodnje– objašnjava Begović.

Lagani oporavak u 2010.

Istina, „Ekonomistove” prognoze ukazuju da bi izgledi za 2010. bili bolji...

– Ako Srbija uspe da isfinansira sve što je potrebno u ovoj godini, ako ostane stabilna, uz očekivano odmrzavanje finansijskih tržišta i na osnovu privatizacije i drugih ulaganja, mogla bi da računa da će se strane direktne investicije 2010. godine vratiti na nivo iz 2007. i 2008. godinu – kaže Kekić.