Упола мање кредита и улагања

Људи у Србији, чак и неки упућенији, као да нису схватили шта се дешава и шта ће се догодити.Ово ће бити година преживљавања и говорити о расту БДП-а од три, три и по одсто, о неком великом привлачењу, односно превлачењу инвестиција из региона није реално. Упркос неким назнакама да су негативни трендови у јануару и фебруару ублажени, источна Европа је, чини се, најугроженија.

Иза овог упозорења које стиже из Лондона и које у разговору за „Политику” о инвестиционим перспективама Србије у 2009. години преноси Лаза Кекић,

регионални директор за централну и источну Европу и Одељења за економске прогнозе „Економист интелиџенс јунита”, стоје најсвежије економске, политичке и пословне анализе и прогнозе „Економистових” аналитичких тимова.

Нулти раст

А према ономе што они кажу, Србија ће се ове године, у најбољем случају, вртети око нуле.

– Када смо пре неколико месеци прогнозирали један одсто раста БДП-а (док је ММФ говорио о 3,5 одсто) и слабљење динара, то је деловало шокантно. Нажалост,испоставило се да је и то било оптимистично. Криза је и дубља, и оштрија и шира него што се тада и могло претпоставити. Стога ћемо у новом извештају процену раста бруто домаћег производа спустити са један одсто на нулу. И то је питање, пошто много тога у Србији зависи од екстерног финансирања– објашњава Кекић.

Јер, како каже, чак и ако Србија, уз разне стеге, високи платни дефицит, који је достигао готово 18 одсто БДП-а(и који је „Ахилова пета” и за друге земље у региону) смањи са овогодишњих девет на испод седам милијарди долара, рачунајући и отплату дуга, за финансирање у овој години мораће да обезбеди од девет до 10 милијарди долара.

То ће, по Кекићевом мишљењу, бити врло тешко, али круг ће моћи да затвори – ако фискална политика буде ригорозна, ако се смањи домаћа тражња и обезбеди нулти раст, ако се повуче од ММФ-а и већи новац него што је првобитно предвиђено (што и званичници сада не искључују), ако стране банке не буду повлачиле свој новац... И уз даље слабљење домаће валуте, јер ће се, према „Економистовим” проценама, курс смирити на око 100 динара за евро до краја године.

Упола мање кредита

На колико страних директних инвестиција (као много пожељнији извор за попуну девизних резерви и покриће дефицита) Србија може да рачуна?

(/slika2)– Прилив ће у целом источноевропском транзиционом блоку неминовно пасти због рецесије у западним земљама, из којих је у претходном периоду дошло 80 одсто страних инвестиција. Тако ће овогодишњи инвестициони учинак, према најновијим прогнозама, у региону бити мањи око 40 одсто у доларима (уз утицај валутарних кретања у доларским износима) у односу на укњижен у 2008.Други облици капитала забележиће и већи пад: комерцијални кредити ће бити бар преполовљени, а у неким случајевима, земље у региону неће ни имати приступ.

За Србију, која је прошлу годину, према недавно објављеним званичним подацима НБС, завршила са три или тачније 2,99 милијарди долара страних директних инвестиција, тај 40-проценти пад би, по Кекићевом мишљењу, значио прилив мање од две милијарде. Рачунајући и новац од продаје НИС-а.

– То је велики пад, али ако буде тако биће солидно. Јер великих најављених приватизација неће бити, „Фијатове” инвестиције нису реалне за 2009, нема могућности за неко значајније преотимање инвеститора од других држава – каже Кекић.

Поглед изнутра

Посматрајући изнутра, процене др Бориса Беговића, професора економије на београдском Правном факултету и председника Центра за либерално-демократске студије, далеко су од оптимизма званичника.

– Уколико Србија не буде водила активне потезе на том плану, а под тим подразумевам одлуке о приватизацији путем јавне продаје великих системапопут Телекома „Србија”, мале су могућности да укупан прилив страних директних инвестиција достигне и 50 одсто просека последњих пет-шест година, који се креће од две до три милијарде долара. Биће добро ако буде и толико– констатује Беговић.

И Беговић сматра да јеизвесно да ће многи инвеститори сачекати боља времена. Посебно у оним гранама које су повезане са производњом трајних потрошних добара, попут аутомобила.

–Ово несумњиво није најбоља година за инвестиције у области ауто-индустрије. Великипроизвођачи аутомобила стратешки размишљају о могућностимареорганизације и прегруписавања, попут стварања везе „Фијат”– „Крајслер”, више него о ширењу производње– објашњава Беговић.

Лагани опоравак у 2010.

Истина, „Економистове” прогнозе указују да би изгледи за 2010. били бољи...

– Ако Србија успе да исфинансира све што је потребно у овој години, ако остане стабилна, уз очекивано одмрзавање финансијских тржишта и на основу приватизације и других улагања, могла би да рачуна да ће се стране директне инвестиције 2010. године вратити на ниво из 2007. и 2008. годину – каже Кекић.