Euforija posle izbora u Mađarskoj, uz snove da će oboriti predsednika Aleksandra Vučića na način na koji je to uradio Peter Mađar u slučaju Viktora Orbana, obuzela je ovih dana srpske opozicionare. Podrška „mađarskom scenariju” sve češće stiže i sa raznih – ne obavezno i previše bitnih – evropskih adresa, koje ne kriju želju za obaranje predsednika Vučića sa vlasti. Rezultati lokalnih izbora proteklih meseci ipak pokazuje da su u pravu kad se u borbi protiv aktuelne vlasti u Srbiji najviše oslanjaju na strani faktor, a ne na volju građana. Rezultat od 15:0 u korist Aleksandra Vučića o tome svedoči više nego ubedljivo i to je jedini realan „srpski scenario”.

Bes i ogorčenje domaće opozicije i blokadera nailazi na plodno tlo u pojedinim evropskim kabinetima. Ali i po hotelskim sobama i parkinzima, odakle se direktno uključuju u program ovdašnjih opozicionih medija. Radost im obasja lice jedino kad neko, poput sekretara Evropskih demokrata Sandra Gocija – flomasterom precrta lik predsednika Vučića. Kao da ne shvataju da bi isti ti koji danas precrtavaju Vučića sutra još lakše precrtali njih – ako bi ih neko poput Gocija doveo na vlast.

Kad je zvanično na dnevnom redu Narodne skupštine najavljen zahtev opozicije s jednom tačkom – rasprava o nepoverenju Vladi Srbije, neki od istaknutih potpisnika tog zahteva umesto u poslaničkim klupama našli su se u Berlinu. Umesto da građanima Srbije obrazlože svoj predlog, oni su, kako navode, otišli u Nemačku da bi „osvetlili stanje u Srbiji”. U posetu srcu nemačke moći otputovali su narodni poslanici Zdravko Ponoš (Srbija centar), Radomir Lazović (Zeleno-levi front), Borko Stefanović (Stranka slobode i pravde) i Pavle Grbović (Pokret slobodnih građana).

Zajednički zahtevaju da im Evropska unija pomogne tako što bi Brisel zamrzao sredstva EU u iznosu 1,5 milijardi evra namenjena izgradnji bolnica, škola i infrastrukturnih projekata u Srbiji. A to bi, upozoravaju naši sagovornici, iskoristili za rušenje vlasti u našoj zemlji. Briselski „Politiko” ističe da pod uticajem dela opozicije „raste pritisak unutar Evropske komisije da se razmotri obustava finansiranja Srbije, a sve zbog nazadovanja u oblasti demokratije i bliskih veza s Rusijom”. O uskraćivanju sredstava Srbiji oglasila se i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je navela da očekuju da Srbija, kao zemlja kandidat, bude uz njih u spoljnoj politici i da se više uskladi s njihovim stavovima, bez direktnog pominjanja Rusije. Oglasili su se i sa druge strane – šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je da EU želi da pretvori Srbiju u svojevrsnu tampon-zonu za obračun s Moskvom.

A poslanica Evropskog parlamenta iz grupe „Obnovimo Evropu” Irena Joveva reagovala je na tekst u „Politiku” i na „Iksu” objavila da je Srbija pod vlašću predsednika Vučića videla, kako je rekla, samo nasilje i korupciju, kao i da je vreme za promenu. Reagujući na ove objave predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić navela je: „Nisam baš sigurna kada je Irena Joveva dobila srpsko državljanstvo i pravo glasa u Srbiji. Nije? Onda nema apsolutno nikakvo pravo da poziva na promene u Srbiji. Isto kao što ja nemam pravo da pozivam na promenu vlasti ili izabrane vlade u Sloveniji. Dakle – pokažite malo poštovanja, prestanite da se mešate u naša unutrašnja pitanja, povucite se i bavite se svojom državom.”

Sve ovo potvrđuje da je centralna tema, kad je reč o opozicionoj sceni, zapravo strano mešanje ili utisak koji su ostavili izbori u drugim zemljama poput Mađarske, umesto da govore o tome kako da obilaze Srbiju i da predstavljaju političke ideje i program za koji se zalažu. Utisak je da nisu poslušali čak ni jednog od najtvrđih opozicionara, reditelja Kokana Mladenovića. „Kada bismo mogli iz vračarskih kafića ispijajući espreso da menjamo svet, to bi nam bilo idealno. Većina naše parlamentarne opozicije, da ih pustite bez dži-pi-esa kroz Srbiju, ne bi znali da se vrate u Beograd. Mi ne poznajemo zemlju kojoj se obraćamo, niti smo spremni nijedan trenutak da narušimo sopstvenu udobnost političkog delovanja”, rekao je samokritični Mladenović.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je tekst u briselskom „Politiku” deo pritiska na Srbiju u vezi s kritikama iz EU da naša zemlja ubrza reforme koje se tiču poglavlja 23 i 24, a pre svega pravosudnih zakona. Za naš list ocenjuje da je njihov primarni strateški cilj da se Srbija prikloni aktuelnoj politici Brisela u odnosu na Rusku Federaciju i uvođenje sankcija. „To je kombinacija pritisaka na jednu i drugu temu, pri čemu su ove reformske teme izgovor, a da je u pozadini suštinska geopolitička tema. Deo toga je i namera uskraćivanja sredstava, a to je pritisak s ekonomskim mehanizmom sličnim onom koji je primenjen u slučaju Mađarske – zamrzavanjem sredstava, što je imalo uticaja na unutrašnju politiku u ovoj zemlji”, kaže Milivojević.

Govoreći o političkom segmentu priče, smatra da bi se svakako odrazile na finansijske potencijale Srbije, s obzirom na krizu i sve što u ekonomskom smislu donose ratna dešavanja oko Irana, pre svega u energetskom sektoru, na porast inflacije i očekivani pad razvoja i investicija. „Eventualno uskraćivanje novca koji stiže iz Brisela sigurno bi se odrazilo na raspoloženje građana prema Evropskoj uniji. Siguran sam da bi kod nas jačao otpor prema EU i celoj toj temi i to bi se odrazilo na pristupne pregovore i zastoj bi se sigurno nastavio. U tim okolnostima nema otvaranja klastera i nema napretka u tom procesu, koji je s jedne strane od značaja za raspoloženje, ali i s druge strane za verifikaciju političkog interesa EU – da li zaista želi nastavak pregovora sa Srbijom i kakav je njen interes kad je o našoj zemlji reč”, naglašava Milivojević.

Na tekst iz „Politika” nadovezala se i priča u jednom opozicionom mediju gde je objavljen tekst pod naslovom „Šta treba da se desi da SNS padne: Tri zadatka za studente i opoziciju i tri za Evropsku uniju”, što je krunski dokaz nesposobnosti opozicije da izađe na crtu vlastima i da rizikuje politički komfor ili da u toj političkoj borbi „žrtvuju studente”. U tom tekstu koji se nadovezuje na česte boravke dela opozicije u evropskim prestonicama može se pročitati šta su sugerisali svojim sagovornicima – poput izbacivanja SNS-a iz evropskih političkih struktura, pokazuje da se politička konkurencija ne vodi isključivo unutar Srbije, već da se traži njeno slabljenje preko međunarodnih kanala. Glavni zahtev je – zamrzavanje sredstava EU namenjenih za Srbiju.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić kaže da možda Srbija nije jedina zemlja na svetu koja ima značajan deo opozicije koji je u svom delovanju petokolonaški. Za „Politiku” priznaje da to zaista ne zna, ali da zato zna da je jedina zemlja u kojoj se kvislinzi ponose svojim antidržavnim radom. „Da zlo bude veće, taj rad na destrukciji sopstvene zemlje i društva, jedini je rad kojim se oni, koji inače obitavaju isključivo na ’Tviteru’, bave i to ne više od pola sata dnevno. Ali kada im se ukaže prilika da odu u Strazbur, Brisel ili Berlin gde se sreću sa evroposlanicima, Kurtijevim lobistima, tu traže, gonjeni strašću da Srbiji bude gore da bi, misle oni, njima bilo bolje. Ali to bolje nikako da im dođe. Mada im ni ovako kako je, nije loše. Biti opozicionar, u Vučićevoj Srbiji, verovatno je najunosniji lezilebovićki posao na svetu. Ležiš, a zarađuješ. Oni se, inače, pravdaju da to što rade ne rade protiv Srbije, već protiv Vučićevog ’autokratskog režima’”, kaže Krstić.

Na pitanje koji su im argumenti da je vlast u Srbiji autokratska, odgovara: „Kako dokazuju da je režim autokratski? Tako što nema laži i klevete koju nekažnjeno mogu da izgovore. Nema uvrede kojom ne mogu da zaspu ’diktatora’, a bez ikakvih posledica. Nema nasilja u kojem učestvuju, sve tvrdeći da su oni žrtve ’policijske torture’. Nema skupštinskog zasedanja u kojem se ne ponašaju kao drugari Džeka Nikolsona u filmu ’Let iznad kukavičjeg gnezda’, a da ih za uništenje skupštinske stolarije i povrede nanesene koleginicama iz Srpske napredne stranke ne stigne čak ni simbolična kazna. Srbija je raj za opozicionara džabalebaroša koji svako malo moli sankcije za Vučića i za Srbe. A te sankcije, to blokiranje sredstava Evropske unije, njih svakako ne bi pogodilo.”

Nebojša Krstić kaže da bi njihova sredstva slobodno tekla u pravcu njihovih džepova, dok bi bila obustavljena ona namenjena za izgradnju pruge Beograd–Niš, za izgradnju škola i bolnica koje oni nisu izgradili dok su obnašali vlast. „I na koncu, kad građani koji sve to ćutke posmatraju, svoju ocenu njihovog rada iznesu na izborima – stiže spasonosno opravdanje – pokradeni smo! I stiže zabrinutost njihovih drugara ’evropskih demokrata’ koje ovih dana prave poternicu za Vučićem nadajući se da će ga uskoro precrtati. Dokle ćemo gledati ovaj isti morbidno dosadni film”, pita se Nebojša Krstić, govoreći o propagandnom materijalu ove poslaničke grupe u Evropskom parlamentu, na kojem je nakon lika Viktora Orbana, precrtana i fotografija Aleksandra Vučića, a među liderima koje planiraju da sruše su i Donald Tramp, Đorđa Meloni, Redžep Tajip Erdogan i Robert Fico.

Vulin: Mislite li da ćemo ući tamo gde nas čeka veto Hrvatske

Nemam problem sa evropskim zemljama, bio bih lud kad ne bih želeo da sarađujem sa Italijom, Španijom, Francuskom, Mađarskom, Nemačkom, ali imam problem sa briselskom administracijom koja je izabrala samu sebe i odlučuje o meni, a čak me nije ni primila u Evropsku uniju, poručio je predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin. „I naravno da se sa tim borim i suprotstavljam, sa ostalima što ne bi sarađivali. Posle svega da li stvarno neko misli da ćemo ući u Evropsku uniju?”, izjavio je u emisiji „Dan na dan”. „Nismo mogli da uđemo u EU gde smo imali Orbana, ali ćemo brzo da uđemo u EU gde imamo Mađara? Nismo mogli da uđemo u EU, gde smo imali mađarski veto uvek iza leđa, ali moći ćemo da uđemo u EU gde nas čeka veto Hrvatske? Stvarno mislite da ćemo da uđemo u EU, stvarno mislite da treba da idemo tamo?”, rekao je Vulin.

Spasić: Bedno je to što Ponoš, Grbović, Stefanović i Lazović zahtevaju sankcije srpskom narodu

Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije „Transparentnost” „osuđuje i zgražava se nad bednim zahtevima propalih političara i mrzitelja: Zdravkom Ponošem, Pavlom Grbovićem, Borkom Stefanovićem i Radomirom Lazovićem, koji obijaju pragove po evropskim ćumezima, traže sankcije za srpski narod, vređaju izbornu volju građana Srbije i zahtevaju da se novac poreskih obveznika preusmerava na tajkunsko-Šolakove medije”. „Propali, političari u pokušaju i mrzitelji Ponoš, Grbović, Stefanović i Lazović beskrupuloznom mržnjom prema sopstvenoj državi po evropskim ćumezima se sastaju sa kojekakvim evropskim propalicama i kuju planove za rušenje demokratski izabranih vlasti u Republici Srbiji”, naveo je Mario Spasić, generalni sekretar Antikorupcijskog saveta.