Deca na „mrežama” uprkos zabrani

Deca u Australiji i dalje koriste „Fejsbuk”, „Instagram”, „Tiktok” i „Snepčet”, iako je u decembru prošle godine uvedena zabrana korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina, govore podaci istraživanja britanskih i australijskih organizacija za bezbednost na internetu. Naime, deca koriste trikove sa šminkanjem i lažnim identifikacionim dokumentima kako bi prevarila proveru starosti, traže pomoć od roditelja ili staratelja da bi izbegla zabranu, kreiraju nove naloge nakon što su stari deaktivirani i koriste virtuelne privatne mreže da bi zaobišla geoblokiranje. Kako je preneo magazin „Tajms”, troje od petoro australijske dece i dalje koristi društvene mreže, a oko 61 odsto njih uzrasta od 12 do 15 godina koji su imali naloge na ograničenim platformama pre nego što je zabrana stupila na snagu – i dalje ima pristup jednom ili više naloga.

Velike platforme zadržale su većinu svojih dečjih korisnika. Svojim nalozima na „Tiktoku” i dalje u Australiji može da pristupi 53 odsto prethodnih korisnika tog uzrasta, 53 odsto može da pristupi „Jutjubu”, a 52 procenta i dalje može da koristi „Instagram”. Anketu među 1.050 dece uzrasta od 12 do 15 godina sproveli su Fondacija „Moli Rouz”, britanska dobrotvorna organizacija za bezbednost na internetu i najveći australijski onlajn panel za mlade „Jutinsajt”.

Podsećanja radi, Australija je prva zemlja na svetu koja je zvanično uvela zabranu korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina, a vlasti ove zemlje donele su ovu odluku radi zaštite mentalnog zdravlja maloletnika. Međutim, deca su vrlo brzo pokazala zavidnu snalažljivost u pronalaženju načina da ostanu onlajn, a stručnjaci za sajber-bezbednost objašnjavaju da generacija koja je tehnološki pismenija od svojih roditelja koristi nekoliko ključnih metoda za zaobilaženje ovih ograničenja.

„Najčešći način za zaobilaženje zabrane jeste korišćenje VPN servisa (Virtual Private Networks) koji omogućava korisniku da sakrije svoju stvarnu IP adresu i prikaže se kao da pristupa internetu iz druge države – na primer iz SAD ili Evrope, gde zabrana ne važi. Na taj način aplikacije i sajtovi ne prepoznaju da je korisnik u Australiji. Umesto zvaničnih servisa kao što su ’Gugl plej stor’ ili ’Epl ap stor’, koji moraju da poštuju lokalne zakone, najmlađi često koriste alternativne prodavnice aplikacija, lažiraju datume rođenja ili koriste tuđe naloge”, objašnjava IT stručnjak Aleksandar Matić za „Politiku”.

U „pomoć” im, prema njegovim rečima, često priskaču starija braća i sestre, ali i roditelji koji im (ne)svesno daju pristup svojim telefonima.

„Neka deca koriste pretraživače koji čuvaju privatnost i lokaciju korisnika, čineći filtriranje sadržaja na nivou države gotovo nemogućim. Osim toga, kada se zabrane fokusiraju na ’velike igrače’, kao što su ’Instagram’, ’Tiktok’ ili ’Snepčet’, najmlađi se često sele na platforme koje još nisu pod strogim nadzorom ili koje se klasifikuju kao aplikacije za razmenu poruka ili gejming zajednice poput ’Diskorda’, gde je granica između društvene mreže i privatne komunikacije vrlo tanka”, ukazuje Matić.

On dodaje da je australijska vlada svesna ovih metoda, pa se trenutno testiraju napredne tehnologije za biometrijsku verifikaciju uzrasta i saradnja sa internet provajderima kako bi se ove „rupe” zatvorile. Ipak, u novom veku, zaključio je naš sagovornik, tehnologija je uvek korak ispred zakona – „baš kao u vicu iz prethodnog veka o lopovima i žandarima”.

Da će deca uvek pronaći način da zaobiđu tehnološke zabrane, smatra i Emina Beković, koordinatorka Nacionalnog kontakt centar za bezbednost dece na internetu. Bekovićeva za „Politiku” ukazuje da su najmlađi digitalni urođenici rođeni u potpuno kompjuterizovanom svetu. Međutim, kako je objasnila, zakoni koje je Australija donela omogućavaju ovoj državi da tuži kompanije koje su omogućile da dete zaobiđe te zabrane.

„Ako već postoje dokazi da deca krše zabrane, to znači da kompanija ’Meta’ nije pronašla dobre tehničke alate i filtere kojima se vrši verifikacija korisnika. U tom slučaju odgovornost se prebacuje na kompaniju koja mora da plati ’penale’ – baš kao što je kompanija ’Tiktok’ pre nekoliko godina u Americi platila ozbiljnu kaznu nakon što su pronađeni profili dece od 13 godina, odnosno starosti ispod zakonom dozvoljene granice. Zavisnost od društvenih mreža kreiraju algoritmi, pa kompanije moraju da se nateraju da prave pozitivne algoritme, koji su u skladu sa uzrastom deteta”, navela je naša sagovornica.

Ipak, kako je napomenula Bekovićeva, uvek treba istaći da je neophodna saradnja i razumevanje roditelja kako bi ova zabrana imala smisla.

„Oni moraju da shvate zbog čega je štetno da deca imaju profile na društvenim mrežama u ranom uzrastu. Drago mi je što je većina evropskih zemalja uvela ovu zabranu, u Španiji se ovim pitanjem ozbiljno bavi sam premijer, a naše Ministarstvo prosvete takođe je pokrenulo inicijativu da se uvede zabrana korišćenja društvenih mreža. Nadam se da ćemo postići širi društveni konsenzus kada je reč o ovom pitanju”, zaključila je Bekovićeva.