Beba dvogrbe kamile - prinova u Zoo-vrtu

U Zo­o­lo­škom vr­tu se dru­gi put od po­čet­ka go­di­ne za­čuo „plač” mla­dun­če­ta. Na Ve­li­ki pe­tak, u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, iz sta­ni­šta dvo­gr­bih ka­mi­la do­pi­rao je us­pla­hi­re­ni glas timaritelja ko­ji je po­vi­kao „ka­mi­la se po­ra­đa”. Ve­te­ri­nar i osta­tak oso­blja do­tr­ča­li su da vi­de pri­zor sa ko­jim se ni­su du­go su­o­či­li u „Vr­tu do­bre na­de”. To je bio tre­nu­tak ka­da je mla­dun­če dvo­gr­be ka­mi­le sti­glo na svet.

– Go­to­vo tri de­ce­ni­je ne­ma­mo pod­mla­dak ka­mi­la u vr­tu, ta­ko da smo jed­nog tre­nut­ka od­lu­či­li da po­ra­di­mo na to­me i uve­ze­mo mla­dog muž­ja­ka iz Osi­je­ka, a žen­ki­cu iz Se­ge­di­na. Sa­če­ka­li smo tri, če­ti­ri go­di­ne da oni sta­sa­ju i do­đu u pe­ri­od ka­da mo­gu da ima­ju be­bu – pri­ča Kri­sti­jan Ova­ri, bi­o­log Be­o­grad­skog zo­o­lo­škog vr­ta.

Ma­ma Ju­li­ja je pr­vo­rot­ki­nja, ali po­ro­đaj je iz­ne­la kao da ni­je. Bi­la je uz mla­dun­če da ga oli­že i da mu po­mog­ne da sta­ne na no­ge.

– Kad ste ve­te­ri­nar, on­da vam tog tre­nut­ka pro­đe mi­li­on sce­na­ri­ja kroz gla­vu, šta sve mo­že da kre­ne na­o­pa­ko, ali na svu sre­ću sve je išlo kao škol­ski pri­mer ka­ko tre­ba da se de­si. Sad, na­rav­no, ka­mi­la je pri­me­ti­la da smo se svi mi ne­što uz­vr­po­lji­li oko nje ne­po­sred­no pred po­ro­đaj pa se i ona ma­lo upla­ši­la. Sve vre­me gle­da­la je ka­ko da se sa­kri­je od nas, ta­ko da je is­ko­ri­sti­la obje­kat šta­li­ce i za­vu­kla se iza nje­ga, sa­mo je oda­tle bo­ja­žlji­vo iz­vi­ri­va­la na­po­lje da vi­di što mi ta­ko za­bri­nu­to po­ku­ša­va­mo da je vi­di­mo. I fak­tič­ki sve je pro­šlo re­la­tiv­no br­zo i jed­no­stav­no. U na­red­nih sat vre­me­na nam je do­ne­la mla­dun­če na svet. Ono je pr­vo mo­ra­lo da se osu­ši pa da sta­ne na no­gi­ce ko­je su iz­u­zet­no du­gač­ke kod tih mla­dih ži­vo­ti­nja, one čak ne­ma­ju ni gr­bu, vi­še li­če na ne­ku čud­nu ov­či­cu ili la­mu. Mi ni­smo zna­li ka­ko će se pro­ces od­vi­ja­ti pa smo od­mah po­sta­vi­li i si­gur­no­sne ba­ri­je­re – ka­zao je Ova­ri.

Po­sle do­no­še­nja mla­dun­če­ta na svet, Ju­li­ja je le­po pod­ne­la i pu­bli­ku ko­ja se oku­pi­la da je gle­da. Pr­va tri, če­ti­ri da­na rad­ni­ci su vi­še pu­ta obi­la­zi­li no­vo­pe­če­nu ma­mu i be­bu, ali još joj ni­su od­re­di­li pol ni­ti uze­li me­re. Jer, ka­ko ka­že Ova­ri, zbog spolj­nih mi­ri­sa ni­je do­bro odva­ja­ti je od maj­ke.

Za vre­me po­ro­đa­ja i ta­ta Mar­tin bio je bli­zu svo­je iza­bra­ni­ce, ali je po­sle po­ro­đa­ja od­lu­čio da ode i po­ča­sti se hra­nom u bi­feu ko­ji je za njih na­pra­vljen.