Da li gasovod rešava problem „državne imovine” u BiH

Ba­nja­lu­ka – Da li bi spor­no pi­ta­nje ras­po­de­le ta­ko­zva­ne dr­žav­ne imo­vi­ne, ko­je već dve de­ce­ni­je iza­zi­va du­bo­ke po­li­tič­ke po­tre­se u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, mo­glo bi­ti re­ša­va­no ti­ho, po­sred­no i bez for­mal­nog po­li­tič­kog do­go­vo­ra, kroz in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te i uz uti­caj me­đu­na­rod­nih ak­te­ra, a pre sve­ga Sje­di­nje­nih Dr­ža­va? Iz­grad­nja dva stra­te­ška ga­so­vo­da kroz BiH i pri­stup ko­ji su ne­dav­no za­u­ze­le vla­sti u Sa­ra­je­vu u ve­zi sa tim pro­jek­ti­ma uka­zu­je da bi to pi­ta­nje mo­glo bi­ti re­ša­va­no na ba­zi prag­ma­ti­zma.

Reč je o (ne)po­sto­je­ćem spo­ru oko vla­sni­štva nad jav­nim do­bri­ma, po­put šu­ma, po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta i re­ka, ko­ji se ne za­dr­ža­va sa­mo u do­me­nu eko­no­mi­je i re­sur­sa, već po na­vo­di­ma zva­nič­ni­ka iz Re­pu­bli­ke Srp­ske, za­hva­ta i pi­ta­nja na­ci­o­nal­ne bez­bed­no­sti i du­go­roč­ne eg­zi­sten­ci­je tog en­ti­te­ta.

Dok u Sa­ra­je­vu tvr­de da je ovo pi­ta­nje osta­lo ne­do­re­če­no u Dej­ton­skom spo­ra­zu­mu, u Ba­nja­lu­ci se po­zi­va­ju na me­đu­na­rod­ne od­red­be i na­vo­de da je ono već de­fi­ni­sa­no u tom mi­rov­nom ugo­vo­ru eg­zakt­nom po­de­lom te­ri­to­ri­je i nad­le­žno­sti, uklju­ču­ju­ći i svo­jin­sko-prav­ne od­no­se ko­ji pri­pa­da­ju en­ti­te­ti­ma.

Uz­gred, upra­vo je pi­ta­nje imo­vi­ne bi­lo u po­za­di­ni po­sled­nje ve­li­ke dvo­go­di­šnje kri­ze ko­ja je po­če­la sum­nja­ma da ne­mač­ki di­plo­ma­ta Kri­sti­jan Šmit pri­pre­ma ne­u­stav­na re­še­nja u ve­ze sa imo­vi­nom, na šta su usle­di­le od­lu­ke Na­rod­ne skup­šti­ne RS o uki­da­nju in­ge­ren­ci­je Sa­ra­je­va na te­ri­to­ri­ji tog en­ti­te­ta, a po­tom i po­li­tič­ki pro­ces i sme­na Mi­lo­ra­da Do­di­ka sa me­sta pred­sed­ni­ka RS i na­po­slet­ku nje­go­vog ski­da­nja sa li­ste sank­ci­o­ni­sa­nih i vra­ća­nja u po­li­tič­ki ži­vot na glo­bal­nom ni­vou uz i da­lje pri­sut­nu mi­ste­ri­ju o to­me šta je tač­no do­go­vo­re­no s Va­šing­to­nom u za­me­nu za de­e­ska­la­ci­ju kri­ze i po­vla­če­nje za­ko­na. Me­đu­tim, iz­grad­nja ga­so­vo­da kroz BiH mi­nu­lih da­na se tu­ma­či kao fak­tor ko­ji bit­no me­nja ugao po­sma­tra­nja ovog pi­ta­nja. Dok će „Ju­žnu in­ter­ko­nek­ci­ju” u Fe­de­ra­ci­ji BiH re­a­li­zo­va­ti ame­rič­ke kom­pa­ni­je, ga­so­vod u Re­pu­bli­ci Srp­skoj gra­di­će fir­me iz Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske, uz fi­nan­si­ra­nje iz re­pu­blič­kog bu­dže­ta.

Prav­nik Mil­ko Gr­mu­ša tvr­di da usva­ja­njem za­ko­na o iz­me­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o ga­so­vo­du „Ju­žna in­ter­ko­nek­ci­ja BiH – Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska” ni­je sa­mo sta­vlje­na tač­ka na „ep­sko sa­mo­po­ni­ža­va­nje sa­ra­jev­skog po­li­tič­kog mejnstri­ma, već je efek­tiv­no za­vr­še­na i sa­ga o ta­ko­zva­noj dr­žav­noj imo­vi­ni”.

„Ame­ri­kan­ci su to pre­se­kli, amand­ma­ni na za­kon ni­su bi­li do­zvo­lje­ni. Ne­ma ta­ko­zva­ne dr­žav­ne imo­vi­ne u za­ko­nu, već je u od­red­ba­ma sa­dr­ža­nim u čla­nu 7 stav 2 i 3 za­ko­na eks­pli­cit­no na­ve­de­no da po­sto­je ne­kret­ni­ne u svo­ji­ni Fe­de­ra­ci­je BiH (en­ti­te­ta), kan­to­na, gra­do­va, op­šti­na, jav­nih pred­u­ze­ća i usta­no­va te fi­zič­kih li­ca”, na­veo je Gr­mu­ša. On je za „Glas Srp­ske” do­dao da u usvo­je­nom za­ko­nu ne­ma po­me­na o ta­ko­zva­noj dr­žav­noj imo­vi­ni.

„Kao što od­u­vek tvr­dim, ti­tu­la­ri ne­po­kret­no­sti u jav­nom vla­sni­štvu bez ika­kvih pro­ble­ma mo­gu bi­ti FBiH i dru­gi ni­voi vla­sti. Da­kle, ne BiH”, pri­me­tio je Gr­mu­ša, pod­se­ća­ju­ći i da je Vla­da Fe­de­ra­ci­je BiH od­ba­ci­la amand­man na za­kon ko­ji je po­mi­njao dr­žav­nu imo­vi­nu. „Sve je to ja­sno od sa­mog po­čet­ka”, ka­že Gr­mu­ša. Fe­de­ral­ni me­di­ji i ta­mo­šnji eks­per­ti u ve­zi s ovim slu­ča­jem uglav­nom iz­ve­šta­va­ju kao o par­ci­jal­nom re­še­nju, tvr­de­ći da će za ko­nač­no re­še­nje, ipak, bi­ti neo­p­hod­no do­ne­ti za­kon u Par­la­men­tar­noj skup­šti­ni BiH i nji­me re­ši­ti pro­blem ras­po­de­le ta­ko­zva­ne dr­žav­ne imo­vi­ne, u skla­du s od­lu­ka­ma Ustav­nog su­da BiH, kao i vi­so­kog pred­stav­ni­ka, ko­ji je 2005. za­bra­nio ras­po­la­ga­nje imo­vi­nom, na­met­nuv­ši tri za­ko­na – za imo­vi­nu Srp­ske, FBiH i BiH.

I sam (ne)le­gal­ni su­per­vi­zor Kri­sti­jan Šmit je pre ne­ko­li­ko da­na bio ne­što pre­ci­zni­ji, re­kav­ši za „Ve­čer­nji list” da bi pi­ta­nje imo­vi­ne ra­di­je pre­pu­stio do­ma­ćim po­li­ti­ča­ri­ma, do­dav­ši ka­ko je po­treb­no do­ne­ti dr­žav­ni za­kon ko­jim bi se „imo­vi­na ras­po­de­li­la iz­me­đu en­ti­te­ta, kan­to­na i op­šti­na”.