Vatikan se miri s Čarlsom Darvinom

Sto pedeset godina od pojave „Porekla vrsta” na pomolu je veliko pomirenje Katoličke crkve i vekovima kritikovanih i poricanih načela velikog engleskog naučnika.

Sukob Darvinove teorije evolucije i crkvenih shvatanja o poreklu vrsta je tokom vekova bio toliko jak da je on u svojoj autobiografiji napisao da je vera jedna vrsta ljudske epidemije koja zahvata čoveka još od najmlađih dana.

Nakon tačno dve stotine godina od rođenja ovog engleskog naučnika, portparoli Katoličke crkve prvi put su javno izustili da Darvinove teorije o evoluciji nisu potpuno nesaglasne sa crkvenim viđenjem postanka i porekla ljudskog roda.

Tako je i Đanfranko Ravazi, vatikanski ministar za kulturu, u više navrata istakao da Vatikan želi da uspostavi dijalog „koji mora da se kreće između nauke i vere, jer ni jedan od ova dva pristupa ne može pojedinačno da pruži kompletan odgovor o misteriji čoveka i univerzuma”.

Po rečima Ravazija, „Rimska katolička crkva nikada nije formalno osudila Darvinove teorije“. Njegova rehabilitacija započela je još 1950. kada je papa PijeDvanaesti opisao evoluciju i stvaranje kao validan naučni pristup razvoja ljudskog roda. Zatim, 1996, papa Jovan Pavle Drugi izjavljuje da je teorija o evoluciji „više nego pretpostavka”.

Dokaz o pomirenju Darvina i Katoličke crkve prepoznaje se i u izjavama oca Marka Leklerka, filozofa papskog Gregorijanskog univerziteta:„Vatikan nije još uvek spreman na javno izvinjenje Čarlsu Darvinu, ali se povodom dve stotine godina rođenja ovog velikog naučnika i sto pedeset godina objavljivanja njegovog najvećeg dela organizuje internacionalni seminar kako bi se pristupilo teoriji evolucije sa hrišćanske tačke gledišta.” Otac Leklerk dodao je i da je „više nego ikad potrebno naučno diskutovati, sa trenutno najboljim specijalistima, o različitim aspektima teorije evolucije, koja za sve naučnike, bez obzira na versku opredeljenost, predstavlja događaj koji je ostavi trajni pečat u istoriji nauka”.

Profesor teološkog univerziteta Santa Kroče u Rimu otac Đuzepe Tancela Niti konstatovao je da je Darvinu prethodio sveti Augustin iz Hipa. „U četvrtom veku, ovaj teolog nikada nije čuo za termin ’evolucija’, ali je znao da velika riba jede manju ribu” i da su se forme života, polako, tokom vremena transformisale. Po Nitijevom mišljenju vreme je bilo da teolozi i naučnici zajedno diskutuju o misterijama genetskog koda kao i o pitanju „da li različitost ljudskih oblika predstavlja rezultat takmičenja ili saradnje među vrstama”.Đuzepe Tancela Niti izjavio je da iako delimo devedeset i sedam procenata genetskog nasledstva sa majmunima, preostala tri procenta čine „ono što nas čini jedinstvenim”, uključujući i veru. Profesor je ipak naglasio da „podržava činjenicu da ideja o evoluciji nalazi svoje mesto u hrišćanskoj teologiji”.

O sličnostima Darvinove i crkvene teorije o evoluciji biće diskutovano pri pomenutom internacionalnom seminaru pod nazivom, „Biološka evolucija: činjenice i teorije”, koji će se održati u Rimu u periodu od 3. do 7. marta u organizaciji Greogorijanskog univerziteta u saradnji sa univerzitetom Notr Dam (iz Indijane, SAD) i pod pokroviteljstvom papskog saveta za kulturu.

Interesantan aspekt seminara posvećen je i „teoriji o inteligentnom planu”. Radi se o terminu koji je 1987. javno usvojen u SAD, nakon što je vrhovni sud doneo odluku da državne škole ne mogu da predaju religijsku verziju evolucije (kreacionizam) pošto se time krši prvi amandman američkog ustava o razdvajanju crkve od države.

Od tada „inteligentan plan” predstavlja neku vrstu ispravnog termina za „kreacionizam”, a podržava stav po kome su ljudska bića toliko složene jedinke da jedino prihvatljivo rešenje predstavlja to da ih je stvorila neka viša inteligentna sila. Pristalice ovakvog pristupa Darvinovu teoriju smatraju potpuno nesaglasnom i neprimernom sa verskim viđenjem realnosti.

Papa nikada nije prihvatio ovakvo viđenje postanka ljudske vrste, tako da će se debata o teoriji o „inteligentnom planu” voditi samo u istorijsko-političkoj perspektivi, koja se i sama protivi ovom „inteligentnom nacrtu”.

Rimska konferencija je još jedna potvrda da je definitivno kucnuo čas za rigoroznu i objektivnu ocenu crkve kada su u pitanju Darvinove teorije. Pozitivna ocena Darvinovih načela u periodu od 3. do 7. marta još je neizvesna, ali je načinjen bitan korak ka objedinjavanju naučne i verske interpretacije postanka čoveka.