Ватикан се мири с Чарлсом Дарвином

Сто педесет година од појаве „Порекла врста” на помолу је велико помирење Католичке цркве и вековима критикованих и порицаних начела великог енглеског научника.

Сукоб Дарвинове теорије еволуције и црквених схватања о пореклу врста је током векова био толико јак да је он у својој аутобиографији написао да је вера једна врста људске епидемије која захвата човека још од најмлађих дана.

Након тачно две стотине година од рођења овог енглеског научника, портпароли Католичке цркве први пут су јавно изустили да Дарвинове теорије о еволуцији нису потпуно несагласне са црквеним виђењем постанка и порекла људског рода.

Тако је и Ђанфранко Равази, ватикански министар за културу, у више наврата истакао да Ватикан жели да успостави дијалог „који мора да се креће између науке и вере, јер ни један од ова два приступа не може појединачно да пружи комплетан одговор о мистерији човека и универзума”.

По речима Равазија, „Римска католичка црква никада није формално осудила Дарвинове теорије“. Његова рехабилитација започела је још 1950. када је папа ПијеДванаести описао еволуцију и стварање као валидан научни приступ развоја људског рода. Затим, 1996, папа Јован Павле Други изјављује да је теорија о еволуцији „више него претпоставка”.

Доказ о помирењу Дарвина и Католичке цркве препознаје се и у изјавама оца Марка Леклерка, филозофа папског Грегоријанског универзитета:„Ватикан није још увек спреман на јавно извињење Чарлсу Дарвину, али се поводом две стотине година рођења овог великог научника и сто педесет година објављивања његовог највећег дела организује интернационални семинар како би се приступило теорији еволуције са хришћанске тачке гледишта.” Отац Леклерк додао је и да је „више него икад потребно научно дискутовати, са тренутно најбољим специјалистима, о различитим аспектима теорије еволуције, која за све научнике, без обзира на верску опредељеност, представља догађај који је остави трајни печат у историји наука”.

Професор теолошког универзитета Санта Кроче у Риму отац Ђузепе Танцела Нити констатовао је да је Дарвину претходио свети Аугустин из Хипа. „У четвртом веку, овај теолог никада није чуо за термин ’еволуција’, али је знао да велика риба једе мању рибу” и да су се форме живота, полако, током времена трансформисале. По Нитијевом мишљењу време је било да теолози и научници заједно дискутују о мистеријама генетског кода као и о питању „да ли различитост људских облика представља резултат такмичења или сарадње међу врстама”.Ђузепе Танцела Нити изјавио је да иако делимо деведесет и седам процената генетског наследства са мајмунима, преостала три процента чине „оно што нас чини јединственим”, укључујући и веру. Професор је ипак нагласио да „подржава чињеницу да идеја о еволуцији налази своје место у хришћанској теологији”.

О сличностима Дарвинове и црквене теорије о еволуцији биће дискутовано при поменутом интернационалном семинару под називом, „Биолошка еволуција: чињенице и теорије”, који ће се одржати у Риму у периоду од 3. до 7. марта у организацији Греогоријанског универзитета у сарадњи са универзитетом Нотр Дам (из Индијане, САД) и под покровитељством папског савета за културу.

Интересантан аспект семинара посвећен је и „теорији о интелигентном плану”. Ради се о термину који је 1987. јавно усвојен у САД, након што је врховни суд донео одлуку да државне школе не могу да предају религијску верзију еволуције (креационизам) пошто се тиме крши први амандман америчког устава о раздвајању цркве од државе.

Од тада „интелигентан план” представља неку врсту исправног термина за „креационизам”, а подржава став по коме су људска бића толико сложене јединке да једино прихватљиво решење представља то да их је створила нека виша интелигентна сила. Присталице оваквог приступа Дарвинову теорију сматрају потпуно несагласном и непримерном са верским виђењем реалности.

Папа никада није прихватио овакво виђење постанка људске врсте, тако да ће се дебата о теорији о „интелигентном плану” водити само у историјско-политичкој перспективи, која се и сама противи овом „интелигентном нацрту”.

Римска конференција је још једна потврда да је дефинитивно куцнуо час за ригорозну и објективну оцену цркве када су у питању Дарвинове теорије. Позитивна оцена Дарвинових начела у периоду од 3. до 7. марта још је неизвесна, али је начињен битан корак ка обједињавању научне и верске интерпретације постанка човека.