Patrijarhalni matriks i osveta matrijarhata

Vranje – Nema zaborava. Ima nove dimenzije. Rasapa. Tragičnosti koja se ne može poništiti. Naprotiv ona se kosmički okreće. Ipak se dešava i donosi sve te čestice koje kada „padnu na zemlju” odjekuju. Ruše buku. Stvaraju muk tišine. Daju povoda da se zamislimo u našem nadvišju koraka kroz stare i buduće dane što se zove život.

Tekst Bojana Tasića, iz nove srpske generacije dramaturga, rođenog Vranjanca, „Hladne ruke”, koji je imao svoju praizvedbu na velikoj sceni Pozorišta „Bora Stanković” zaključno jeste: reminiscencija, bez pretencioznosti u onome što je „ikononapisao” Stanković u delu „Nečista krv” i „Gazda Mladen”. Kontekst i posledice. Vrlo jasno izraženi. Dobro predstavljeni za aktuelni pozorišni trenutak kada se odlučite na hrabar, i sasvim jasno vidljiv odnos prema „temelju vremena” koji je zakopao klasik Stanković.

Vranjska porodica je okosnica priče. Autoritativni otac „pater familijas”, sa dva sina, Ivanom i Ogijem, sahranjuje ženu, njihovu majku koja je sa njim vek provela kao žena koja je u „čaršiju stigla sa severa države Srbije”. Ona je ceo život provela u odjeku svojih monologa prema mužu i sinovima, ostavljajući pečat duše u životu sinova, neambicioznog studenta i drugog kojeg melje vremenski tranzicioni mlin lutanja.

Minimalistički postavljena scenografija (Miroslav Ilić) sa tri nivoa u kojima se kreću glumci, daje dobar ambijent i pojačava svaku izgovorenu reč na sceni. Kako priča odmiče, suočavamo se sa različitim upitima sa kojima se suočavaju braća Ivan (Mihajlo Stojković) i Ogi (Marko Nikolić). Otac (Nenad Nedeljković) je sudija kod koga nema pouke o moralnom životnom leku u njegovoj kući kojom on gospodari vremenom života i smrti.

Protivtežu vidimo kada Ona (Žetica Dejanović) u duhu preminule žene i majke prati sina Ivana i njegov odnos sa bratom. Maja (Jelena Filipović Antić) je devojka eksplozivnog Ogija, koji svoj zanat internacionalnog šofera drumske krstarice meri vrednošću zarađenog.

Otac podržava sa provincijskim ponosom da njegov sin – student Ivan napiše roman. Adžijski finansira taj projekat, želeći da u čaršiji bude po tome poznat. Forma života nad sadržajem u obliku metafore. Kada Ivan pozajmi novac Ogijevoj devojci da abortira, stvara se antipodna situacija da nema života pre smrti, a posle sve je „dodatni sadržaj” za metastaziranje, ali i utapanje u dijalektiku matriksa, kao i posredne osvete umrle majke preko za nju vezanog sina ka svom mužu.

Dijalog je začinjen aktuelnim dnevno političkim aktuelnostima iz Vranja, što je korisno da potcrta samo mesto dešavanja i jeste u funkciji same priče. Tu je i Borin dijalekt tek kao naznaka dodatne „opisne geografije”, koji se koristi sasvim funkcionalno u kontekstu radnje.

Možda je manjkavost ove vranjske premijere njeno trajanje, oko 100 minuta, ali o tome će svoju reč reći pozorišni kritičari. Pohvale zaslužuje pre svih za svoje kreacije Mihajlo Stojković (Ivan). On je jasno karakterisan, što se vidi i u njegovom govoru i scenskom pokretu. Iskusna Žetica Dejanović (Ona), pokriva precizno poprilično prazan prostor scene u ovoj predstavi vranjskog teatra. Potpuno funkcionalna od početka do kraja. Jelena Filipović Antić (Maja) dodaje protivtežu kao mlada žena muškoj patrijarhalno samouverenosti i u tome je vrlo jasna i ubedljiva.

„Hladne ruke” su na premijeri odgledali i gosti dr Miodrag Radonjić, Goran Ibrajter, Darko Kovačovski reditelj iz Bugarske, čiji korisni saveti za korekciju u određenim elementima predstave mogu samo da kroz njen dalji pozorišni život ovaj ozbiljni projekat učine još potentnijim i jasnim u poruci koju sa sobom autentično nosi.

„Dečak koji je prodao osmeh” premijerno 25. aprila

Na otvaranju drugog Festivala pozorišta za decu i mlade „Pajče”, koji se održava u organizaciji Pozorišta „Bora Stanković”, premijerno će biti izvedena predstava „Dečak koji je prodao osmeh” po tekstu pisaca iz Bugarske Darka Kovačovskog i Nađe Vasileve.

„Radi se o priči za decu i odrasle o vrednosti pravog osmeha. Prijateljstvu i posledicama lakomislenih odluka", naveo je Darko Kovačovski, koji potpisuje i režiju ove predstave. Ovo je njegova treća režija u vranjskom pozorištu na sceni za decu i mlade.

Glumačku ekipu čine glumci vranjskog pozorišta: Nikola Stojković, Marko Nikolić, Bojan Jovanović, Tamara Stošić i Anđela Vlajković.