Doprinos kulturi naše dijaspore u Beču

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije predstavila je portret profesorke i književnice Svetlane Matić, koja već duže stvara i doprinosi kulturi naše dijaspore u Beču. Svečano predstavljanje autorke 17 knjiga, koja je, predajući našoj deci srpski jezik u bečkim školama, počela kao pisac bukvara i dečji pesnik, održano je uz prigodni program u kojem su učestvovali mlada pijanistkinja Evangelina Veleusis i dečji hor DKC Beograd pod dirigentskom palicom Snežane Despotović, dirigenta i dečjeg hora RTS-a.

Kako je generalni sekretar KPZ Živorad Ajdačić rekao, Svetlana je uradila od tada do sada mnogo na polju očuvanja srpskog jezika i naše kulture u dijaspori širom sveta, a naročito u Austriji, organizujući razne kulturne manifestacije. Kao predsednica Udruženja „Vilhelmina Mina Karadžić”, smeštenog u Zajednici srpskih klubova u Beču, autorka je četiri samostalne izložbe: „Vilhelmina Mina Karadžić”, „Bečki tragovi Srba”, „Vrdnička vila – Milica Stojadinović Srpkinja” i „Mileva Marić Ajnštajn”.

Predstavljanje portreta održano je povodom obeležavanja sedam decenija KPZ-a, rekao je generalni sekretar Ajdačić i dodao da je „za veliki doprinos očuvanju srpskog jezika i ćirilice, ali i tradiciju i očuvanje nacionalnog identiteta u Austriji, Svetlana Matić dobila sva važna kulturna državna priznanja”.

Među njima su najznačajnija: Zlatna medalja predsednika Republike za jačanje odnosa Srbije i Austrije u prosveti, Zlatna značka za doprinos kulturi Srbije, pesnička nagrada Venac Vrdničke vile za izuzetan doprinos u očuvanju jezika, Vukova povelja za obrazovanje u Tršiću, kao i nagrada Bečkog školskog saveta za izuzetno zalaganje u pedagoškoj praksi. Za projekte koji podstiču dvojezično očuvanje maternjeg jezika i kulturnog identiteta učenika dobila je priznanje austrijskog Ministarstva prosvete i kulture. Direkcija Grada Beča dodelila joj je specijalno priznanje za projekat „Rad sa roditeljima u kontekstu migracija”. Članica UKS i udruženja dijaspore dobila je nagrade „Rastko Petrović” za knjigu „Pevam danju, pevam noću”, posvećenu Mini Karadžić i „Dragiša Kašiković” za publicistiku – povodom knjige „Heroina života – Mileva Marić Ajnštajn”.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Magazin Politika (@magazin.politika)

Kako je Svetlana Matić posle predstavljanja rekla za „Politiku”, trudeći se da organizuje jubileje i pišući o znamenitim Srbima koji su živeli i stvarali u Beču – Vuku, Branku Radičeviću, Dositeju, Njegošu i drugima – ona je posebnu pažnju posvetila stvaralaštvu žena.

– One koje su dale poseban doprinos našoj kulturi i istoriji, često su u prošlosti, u patrijarhalnim društvima bile zanemarivane i njihov trag se neretko gubi. Razmatrajući doprinos naših naprednih kreativnih žena na svetskoj sceni, osim prve srpske pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje koja je za Vuka prikupljala građu, kao i Mine Karadžić koja je ostala uz oca do kraja života u Beču i čiji je doprinos prevođenju Vukovog stvaralaštva neizmeran, posvetila sam knjigu i našoj naučnici Milevi Marić Ajnštajn. Naša prva matematičarka, kojoj je do doktorata ostao samo usmeni ispit, ostala je zauvek u senci svoga muža, neopravdano zanemarena – kaže.

Tim povodom, nedavno je organizovala i gostujuću izložbu o Milevi, koja se tiče slika i dokumenata o njenom životu, odlaska u Cirih na Politehničku akademiju i sudbonosni susret Ajnštajnom. Prikazani su i njihov zajednički rad, intelektualno partnerstvo i ljubav koja je krunisana brakom i decom.

– Izložili smo patente koje su zajedno iznedrili, ali i fotografije i dopise iz perioda u kom je Mileva posle razvoda ostala sama, jer želimo da se odužimo prvoj srpskoj fizičarki, koja je zaslužila da posthumno dobije Nobelovu nagradu i da bude prikazan njen doprinos nauci – dodaje.

Knjigu o Milevi Marić i dela „Tragovi bečkih Srba” i „Srbi u Austriji” koje je napisala sa Markom Lopušinom, Matićeva je objavila u izdanju novosadske kuće „Prometej”.

Podsećajući da je Mina Karadžić igrala u narodnoj nošnji na Svetosavskom balu kada je Miloš Obrenović pozvao oko tri hiljade zvanica, a Štraus komponovao Srpski kadril, zatim, na to kako je Paula Preradović napisala tekst austrijske himne, a Beograđanin Bogdan Roščić postao direktor Bečke opere, Matićeva poručuje da je cilj njenog dela da se povežemo sa Austrijancima i pokažemo Zapadu da smo narod sa velikom kulturnom baštinom.

Na kraju promocije, najavljujući aktuelnu bečku izložbu o Nikoli Tesli u julu u Beogradu, Matićeva je pozvala dečji hor da otpeva „Ovo je Srbija”, a zauzvrat je deci odrecitovala pesmu iz zbirke „Majka”.

– Podsećam nove generacije roditelja da se vaspitanjem od malih nogu stiče ljubav prema očuvanju svog jezika i tradicije – poručila je.