Sterijino čitalište slavi 180. rođendan

Smederevo – Narodna biblioteka Smederevo, najstarija ustanova kulture u tom gradu, ovih dana obeležava 180 godina postojanja. Ovaj jubilej prati niz programskih sadržaja, a početak je označilo veče posvećeno jednom od najvažnijih srpskih pisaca, Bori Stankoviću, povodom 150 godina od njegovog rođenja. Kroz temu „Vranjska gradska pesma u delima Bore Stankovića”, publika je imala priliku da oseti duh jednog vremena i neprolaznu lepotu književnog izraza.

U programu su učestvovali učenici Gimnazije Smederevo sa profesorkom Marijanom Nikolić. U čast Bore Stankovića postavljena je i izložba „Stegni srce i trpi, bidni čovek”, koja donosi izbor njegovih najznačajnijih dela, kao i plakate za „Koštanu”, uključujući i one koji svedoče o prvim izvođenjima, uz prikaze i kritike koji oslikavaju duh Vranja i vremena u kojem je stvarao.

Usledila je promocija knjiga „Luke” Vladimira Pištala i „Blizanac vremena” Nenada Šaponje. Književnici su podelili svoje utiske o zajedničkoj saradnji, putovanjima i nastanku mnogih, već poznatih knjiga.

Na Dečjem odeljenju postavljena je izložba „Od knjige do filma – naše i svetske priče”, kroz koju se otkriva kako su omiljene priče sa stranica knjiga pronalazile svoj put do velikog platna i postajale filmovi koje svi rado gledamo. Povodom jubileja biblioteke otvorena je i izložba posvećena ostavštini Milana Jovanovića Stojimirovića, povodom 60 godina od njegove smrti.

Kroz rukopisnu građu, dokumenta i fotografije, posetioci imaju priliku da zavire u bogato kulturno i književno nasleđe koje je ostavio ovaj znameniti Smederevac. Potom je na odeljenju strane knjige upriličena izložba „Shakespeare Now”, a povodom 410 godina od smrti slavnog pisca. Šekspirovo delo karakteriše izuzetan smisao za psihologiju likova i bogatstvo jezika i danas je najizvođenije na svetskim pozornicama. Tu je i izložba „Od prvog lista do savremenog pisca” priređena u svim bibliotečkim ograncima Narodne biblioteke Smederevo. Kroz radionicu ateljea „Creative Mind”, pod nazivom „Crtežom kroz 180 godina”, polaznici ove slikarske akademije crtali su stare prikaze biblioteke, ali i portrete ljudi koji su svojim radom i posvećenošću ostavili trag u njenoj istoriji.

Svaki crtež bio je spoj umetnosti, sećanja i poštovanja prema nasleđu koje negujemo.

Ovaj program nas je podsetio koliko je važno čuvati priče koje nas oblikuju i prenositi ih kroz kreativnost novim generacijama, kažu iz smederevske biblioteke.

Na Svetski dan knjige, a povodom važnog jubileja, omogućen je besplatan upis u biblioteku na svim odeljenjima. Na sam dan ove ustanove, 24. aprila, upriličena je i svečana akademija.

Akt o formiranju čitališta u Smederevu 1846. godine potpisao je Jovan Sterija Popović, odmah nakon što je u Kneževini Srbiji formirano Srpsko čitalište. U periodu od 1914. do 1924. godine biblioteka je bila zatvorena. U petojunskoj eksploziji 1941. godine koja je zadesila Smederevo srušena je do temelja i sačuvano je samo 68 knjiga.

Čitalište je obnovljeno dve godine kasnije, a 1991. smederevska biblioteka je premeštena u sadašnji namenski građen objekat. Na 1.900 kvadratnih metara je u sedam odeljenja smešteno više od 250.000 knjiga.

Iako zvanično postoji 180 godina, prva biblioteka u ovom gradu datira još iz 15. veka. Formirao ju je Đurađ Branković sakupljajući i čuvajući vredne rukopise i bila je to prva vladarska biblioteka toga doba. Despot Đurađ bio je jedan od najobrazovanijih srednjovekovnih vladara. Znao je staroslovenski, grčki, latinski, mađarski i turski jezik. Okupljao je pisare, vodio računa o kvalitetnom prevodu i prepisu rukopisa.  

Nažalost, srednjovekovno književno nasledstvo Smedereva nije smešteno u ovom gradu. Nakon pada Smedereva knjiga odlazi u izgnanstvo zajedno sa despotskom porodicom, a kroz vekove ovdašnji rukopisi obreli su se u fondovima kulturnih ustanova širom Evrope.

Kako bi sačuvala kulturno nasledstvo grada, Narodna biblioteka Smederevo je od 2023. godine odlučila da formira vladarsku smederevsku virtuelnu biblioteku, što je dugoročan proces. Cilj je da se prikupe digitalne kopije ili skenirani fragmenti rukopisa koji su pripadali srednjovekovnoj biblioteci despota Đurđa Brankovića.

Olivera Milošević