Стеријино читалиште слави 180. рођендан

Смедерево – Народна библиотека Смедерево, најстарија установа културе у том граду, ових дана обележава 180 година постојања. Овај јубилеј прати низ програмских садржаја, а почетак је означило вече посвећено једном од најважнијих српских писаца, Бори Станковићу, поводом 150 година од његовог рођења. Кроз тему „Врањска градска песма у делима Боре Станковића”, публика је имала прилику да осети дух једног времена и непролазну лепоту књижевног израза.

У програму су учествовали ученици Гимназије Смедерево са професорком Маријаном Николић. У част Боре Станковића постављена је и изложба „Стегни срце и трпи, бидни човек”, која доноси избор његових најзначајнијих дела, као и плакате за „Коштану”, укључујући и оне који сведоче о првим извођењима, уз приказе и критике који осликавају дух Врања и времена у којем је стварао.

Уследила је промоција књига „Луке” Владимира Пиштала и „Близанац времена” Ненада Шапоње. Књижевници су поделили своје утиске о заједничкој сарадњи, путовањима и настанку многих, већ познатих књига.

На Дечјем одељењу постављена је изложба „Од књиге до филма – наше и светске приче”, кроз коју се открива како су омиљене приче са страница књига проналазиле свој пут до великог платна и постајале филмови које сви радо гледамо. Поводом јубилеја библиотеке отворена је и изложба посвећена оставштини Милана Јовановића Стојимировића, поводом 60 година од његове смрти.

Кроз рукописну грађу, документа и фотографије, посетиоци имају прилику да завире у богато културно и књижевно наслеђе које је оставио овај знаменити Смедеревац. Потом је на одељењу стране књиге уприличена изложба „Shakespeare Now”, а поводом 410 година од смрти славног писца. Шекспирово дело карактерише изузетан смисао за психологију ликова и богатство језика и данас је најизвођеније на светским позорницама. Ту је и изложба „Од првог листа до савременог писца” приређена у свим библиотечким огранцима Народне библиотеке Смедерево. Кроз радионицу атељеа „Creative Mind”, под називом „Цртежом кроз 180 година”, полазници ове сликарске академије цртали су старе приказе библиотеке, али и портрете људи који су својим радом и посвећеношћу оставили траг у њеној историји.

Сваки цртеж био је спој уметности, сећања и поштовања према наслеђу које негујемо.

Овај програм нас је подсетио колико је важно чувати приче које нас обликују и преносити их кроз креативност новим генерацијама, кажу из смедеревске библиотеке.

На Светски дан књиге, а поводом важног јубилеја, омогућен је бесплатан упис у библиотеку на свим одељењима. На сам дан ове установе, 24. априла, уприличена је и свечана академија.

Акт о формирању читалишта у Смедереву 1846. године потписао је Јован Стерија Поповић, одмах након што је у Кнежевини Србији формирано Српско читалиште. У периоду од 1914. до 1924. године библиотека је била затворена. У петојунској експлозији 1941. године која је задесила Смедерево срушена је до темеља и сачувано је само 68 књига.

Читалиште је обновљено две године касније, а 1991. смедеревска библиотека је премештена у садашњи наменски грађен објекат. На 1.900 квадратних метара је у седам одељења смештено више од 250.000 књига.

Иако званично постоји 180 година, прва библиотека у овом граду датира још из 15. века. Формирао ју је Ђурађ Бранковић сакупљајући и чувајући вредне рукописе и била је то прва владарска библиотека тога доба. Деспот Ђурађ био је један од најобразованијих средњовековних владара. Знао је старословенски, грчки, латински, мађарски и турски језик. Окупљао је писаре, водио рачуна о квалитетном преводу и препису рукописа.  

Нажалост, средњовековно књижевно наследство Смедерева није смештено у овом граду. Након пада Смедерева књига одлази у изгнанство заједно са деспотском породицом, а кроз векове овдашњи рукописи обрели су се у фондовима културних установа широм Европе.

Како би сачувала културно наследство града, Народна библиотека Смедерево је од 2023. године одлучила да формира владарску смедеревску виртуелну библиотеку, што је дугорочан процес. Циљ је да се прикупе дигиталне копије или скенирани фрагменти рукописа који су припадали средњовековној библиотеци деспота Ђурђа Бранковића.

Оливера Милошевић