Prošle godine svet potrošio na oružje 2.887 milijardi dolara

Prema novom izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), svetska vojna potrošnja u 2025. godini dostignuće 2.887 milijardi dolara, što je realni rast od 2,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Ovo je 11. uzastopna godina rasta, a udeo vojne potrošnje u globalnom BDP-u porastao je na 2,5 odsto, što je najviši nivo od 2009. godine. Iako je godišnji rast bio slabiji nego 2024. godine, kada je iznosio 9,7 odsto, SIPRI je saopštio da je usporavanje prvenstveno posledica pada potrošnje u Sjedinjenim Državama, dok je potrošnja van SAD porasla za 9,2 odsto.

Tri najveća vojna potrošača, SAD, Kina i Rusija, zajedno su potrošile 1.480 milijardi dolara, odnosno 51 odsto ukupne svetske potrošnje. SAD su 2025. godine izdvojile 954 milijarde dolara, što je 7,5 odsto manje nego godinu dana ranije, uglavnom zato što tokom godine nije odobrena nova finansijska vojna pomoć Ukrajini. Istovremeno, Vašington je povećao ulaganja u nuklearne i konvencionalne kapacitete usmerene na odvraćanje Kine u Indo-Pacifiku.

Najveći doprinos globalnom rastu dala je Evropa, gde je vojna potrošnja porasla za 14 procenata na 864 milijarde dolara. Rusija je izdvojila 190 milijardi dolara, što je povećanje od 5,9 procenata, dok je Ukrajina povećala potrošnju za 20 procenata na 84,1 milijardu dolara, što je ekvivalentno 40 procenata njenog BDP-a.

Ukupna izdvajanja 29 evropskih članica NATO-a dostigla su 559 milijardi dolara, a prema metodologiji SIPRI-ja, 22 zemlje su prešle prag od dva odsto BDP-a.

Azija i Okeanija zabeležile su povećanje od 8,1 odsto na 681 milijardu dolara, što je najveći porast od 2009. Kina je povećala potrošnju na 336 milijardi dolara, Japan na 62,2 milijarde dolara, a Tajvan na 18,2 milijarde dolara. Na Bliskom istoku, ukupna vojna potrošnja ostala je gotovo nepromenjena na procenjenih 218 milijardi dolara.