Milijarde gladnih

Jedan od četiri „jahača apokalipse”, oličen u gladi, krupnim koracima stiže nam u pohode, a u stopu ga prati verni saputnik – smrt. Da li će se čovečanstvo suočiti s novim pomorom biblijskih razmera?

Pogledate li kartu koja je nedavno osvanula na stranicama cenjenog časopisa „Sajens”, i bez ičijeg stručnog tumačenja videćete da će živa u termometrima u predstojećim godinama poskočiti iznad podeljaka do kojih se uspentrala od 1900. do 2006. Na osnovu toga upućeni najavljuju da će se više od tri milijarde ljudi naći pred surovim i neumitnim iskušenjem: gladovati u sadašnjim domovima i naseljima ili pokrenuti „veliku seobu” u krajeve s blažom klimom.

Gotovo dve petine od osam do devet milijardi koliko će ih, kako se procenjuje, naseljavati našu planetu!

U istraživanju koje je predvodio klimatolog Dejvid Batisti sa Univerziteta Vašington, oslanjajući se na 23 obrasca proverena u Međuvladinoj grupi za klimatske promene, predviđa se da će temperatura na izmaku stoleća nadmašiti dosadašnju koja je u tri navrata od 1900. izazvala ozbiljnu nestašicu hrane. Nasuprot prethodnim izučavanjima, u ovom su se usredsredili samo na razdoblja gajenja useva.

Ogromni talas izbeglica

Na temelju prikupljenih pokazatelja, izgledi da će, u proseku, u tropskim i suptropskim područjima biti toplije dostižu 90 odsto verovatnoće. Za više od tri milijarde stanovnika, od kojih većina uzgaja biljke i životinje za ishranu i stiče kakav-takav dohodak, učinak ovakvih kolebanja biće poguban.

U Sahelu, graničnom pojasu između Sahare na severu i plodnih oblasti na jugu, od 2080. do 2100. godine živa će se popeti nekoliko podeljaka iznad u poređenju s periodom od 1900. do 2006. Dotični predeli u sušno doba ionako više podsećaju na pustinju, gajenje useva moguće je jedino u vreme monsunskih kiša. S kraja šezdesetih do ranih devedesetih pohodile su ih najgore ikad upamćene suše. Iako padavine neće izostati, strahuje se da će kišnica brzo isparavati iz zemljišta zbog jakog zagrevanja.

A na celom prostranstvu Afrike maltene 55 procenata zemljišta nepodesno je za ikakvu obradu, zbog čega je – pod krilaticom „Zelena revolucija” – svojevremno najavljeno izobilnije đubrenje: da bi se ubralo 5.000 kilograma kukuruza, potrebno je baciti 200 kilograma azotnog gnojiva. Svakom afričkom seljaku danas je, prosečno, na raspolaganju – 40 puta manje!

Dejvid Batisti, čak, zloguko nagovešćuje da u budućnosti neće postojati uslovi za zemljoradnju, što je itekako zastrašujuće ako se zna da ona upošljava 60 posto žitelja i doprinosi sa 40 odsto u bruto društvenom proizvodu. S tih razloga stanovnici će u nepreglednim kolonama napuštati seoska područja, verovatno i zemlje u kojima borave. Upozorenje: pripremajte se za milionske talase izbeglica!

Na udaru su i bogati

Ali, nisu na udaru jedino siromašne zemlje, i u bogatoj Zapadnoj Evropi za sedam decenija haraće vrućine gore od onih iz 2003. godine koje su usmrtile 52.000 ljudi! I neće samo vrelina uzimati danak, dugotrajan nedostatak hrane odneće svoje žrtve: u Italiji je prinos kukuruza u jednoj godini opao za 36 procenata, a u Francuskoj se rod voća smanjio za četvrtinu.

Setite se letnje žege u jugoistočnoj Ukrajini i jugozapadnoj Rusiji 1972. kada je bilo toplije za dva do četiri Celzijusova stepena. Glavna žitnica tadašnjeg Sovjetskog Saveza ubrala je za 13 postotaka manje žitarica, u vrhu vlasti je brže-bolje odlučeno da se manjak nadoknadi kupovinom na svetskoj pijaci, što je podstaklo rast cena.

Ima li ikakvog izlaza iz buduće nedaće?

Naučnici smatraju da postoje dva: prvi je da se seju genetski izmenjeni (modifikovani) usevi, a drugi je da se uzgajaju sorte otporne na više povećanu toplotu (šećerna trska i proso). Već sada valja prionuti na poboljšavanje svojstava semena, jer će taj posao – uprkos najsavremenijim pomagalima – potrajati najmanje jedno desetleće.

Čak i ako bi se ubrzo i naglo snizilo ispuštanje gasova „staklene bašte”, na kraju veka u koji smo kročili prosečna julska vrelina nadmašiće sve dosadašnje. Mada biljkama, uobičajeno, godi toplota, jer bolje rastu i rađaju uz povećanje ugljen-dioksida, nastavi li se zagrevanje – dobit splašnjava, gubitak se uvećava. I naposletku ugrožena je sposobnost stvaranja plodova.