Sudanski predsednik na tasu haške pravde

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu protiv predsednika najveće afričke države – po optužnici koju zvanično podržava samo bivša američka administracija. To je pravno-politički scenario koji ovih dana preti da izazove oštar diplomatski sukob u Savetu bezbednosti, ali i širom međunarodne zajednice.

Najnoviju buru povodom prošlogodišnjeg otvaranja slučaja „Omar al Bašir” pokrenuo je početkom sedmice bombastični izveštaj u „Njujork tajmsu”.

Pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore u UN, američki dnevnik otkrio je kako je haški sud odlučio da izda nalog za hapšenje sudanskog predsednika, zbog optužbi da je lično odgovoran za „genocid” u Darfuru. Hitni demanti iz sedišta Međunarodnog krivičnog suda već sledećeg dana nije uspeo da zaustavi otvorenu konfrontaciju na Ist Riveru.

Kina, Rusija, Afrička unija, Arapska liga, Islamska konferencija i Pokret nesvrstanih zahtevali su od članica Saveta bezbednosti da – shodno svojim ovlašćenjima – na godinu dana odloži otvaranje sudskog postupka protiv Omara al Bašira. Uprkos apelima o mogućim dalekosežnim posedicama „eventualnog naloga za Baširovim hapšenjem” – SAD, Velika Britanija, Francuska i Hrvatska odlučno su odbacile takav predlog, javile su juče agencije sa Ist Rivera.

 „Spoljno mešanje u unutrašnje stvari Sudana moglo bi ugroziti mirovni proces u Darfuru, kao što bi moglo negativno uticati na stabilnost u regionu, organizaciju najavljenih predsedničkih izbora u Sudanu sredinom 2009. godine i na pripreme referenduma juga Sudana o autonomiji, već zakazanog za 2011. godinu”, upozorio je istovremeno zvanični Peking.

„Nalog Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje sudanskog predsednika Omara al Bašira mogao bi da zatruje međunarodne odnose”, upozorio je egipatski predsednik Hosni Mubarak.

Najava „Njujork tajmsa” da je nalog za Baširovo hapšenje već izdejstvovan izazvala je kod Abdalmahmuda Abdulahalima, sudanskog ambasadora u UN, neskriveni prezir.

„Kao nekad u kolonijalno doba, zapadne sile ponovo pokušavaju da rasparčaju Sudan. Savet bezbednosti nikada nije potvrdio ocenu Bušovog državnog sekretara Kolina Pauela da se u Darfuru desio genocid. Sudan inače nije član Međunarodnog krivičnog suda. Zahtev glavnog tužioca MKS-a za hapšenje državnog predsednika bezvredan je dokument, koji ne zaslužuje težinu papira na kome je sročen. Nikada nećemo dozvoliti da Bašir dospe u Hag”, izjavio je Abdulahalim.

U međuvremenu, zapadne ambasade u Kartumu već su razradile bezbedonosne mere zaštite osoblja u slučaju da haški sud ipak izda nalog za hapšenje Bašira. Dosta arapskih zemalja je Baširu već ponudilo pribežište u slučaju „naloga za hapšenje”, prenosi arapska štampa.

Tročlano Pretpretresno veće MKS (trio sudija iz Brazila, Gane i Letonije), koje inače već mesecima vaga Okampov zahtev za izdavanje naloga za hapšenje Omara al Bašira, nalazi se danas u delikatnoj situaciji.

Javnu optužbu za „genocid” Okampo je protiv Bašira sastavio u julu 2008. godine. „Nakon višegodišnje istrage, posedujem nepobitne dokaze da je Bašir lično naredio genocid nad afričkim plemenima Fur i Zagava”, izjavio je prošlog leta Okampo. Sredinom prošle jeseni tročlano veće tražilo je od Okampa dodatne dokaze o ličnoj upletenosti sudanskog predsednika u četvorogodišnje krvoproliće širom Darfura.

Do danas to veće nije donelo odluku o ličnoj odgovornosti Omara el Bašira za genocid u Darfuru.

Luis Moreno Okampo nada se takvoj odluci do kraja februara.

Tanja Vujić

-------------------------------------

Upozorenje

Sudanski ambasador je upozorio UN da dobro razmisle o daljem odnosu prema Okampovom zahtevu da hapšenje Bašira i zbog „prisustva dve mnogoljudne mirovne misije ’plavih šlemova’ na zapadu i jugu Sudana”. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun zahtevao je prošle sedmice na samitu AU u Adis Abebi od Omara al Bašira da garantuje bezbednost „plavim šlemovima” bez obzira na predstojeću odluku haškog suda. Bašir je uzvratio da „narodni gnev nije moguće kontrolisati”.