Судански председник на тасу хашке правде

Главни тужилац Међународног кривичног суда у Хагу против председника највеће афричке државе – по оптужници коју званично подржава само бивша америчка администрација. То је правно-политички сценарио који ових дана прети да изазове оштар дипломатски сукоб у Савету безбедности, али и широм међународне заједнице.

Најновију буру поводом прошлогодишњег отварања случаја „Омар ал Башир” покренуо је почетком седмице бомбастични извештај у „Њујорк тајмсу”.

Позивајући се на неименоване дипломатске изворе у УН, амерички дневник открио је како је хашки суд одлучио да изда налог за хапшење суданског председника, због оптужби да је лично одговоран за „геноцид” у Дарфуру. Хитни деманти из седишта Међународног кривичног суда већ следећег дана није успео да заустави отворену конфронтацију на Ист Риверу.

Кина, Русија, Афричка унија, Арапска лига, Исламска конференција и Покрет несврстаних захтевали су од чланица Савета безбедности да – сходно својим овлашћењима – на годину дана одложи отварање судског поступка против Омара ал Башира. Упркос апелима о могућим далекосежним поседицама „евентуалног налога за Башировим хапшењем” – САД, Велика Британија, Француска и Хрватска одлучно су одбациле такав предлог, јавиле су јуче агенције са Ист Ривера.

 „Спољно мешање у унутрашње ствари Судана могло би угрозити мировни процес у Дарфуру, као што би могло негативно утицати на стабилност у региону, организацију најављених председничких избора у Судану средином 2009. године и на припреме референдума југа Судана о аутономији, већ заказаног за 2011. годину”, упозорио је истовремено званични Пекинг.

„Налог Међународног кривичног суда за хапшење суданског председника Омара ал Башира могао би да затрује међународне односе”, упозорио је египатски председник Хосни Мубарак.

Најава „Њујорк тајмса” да је налог за Баширово хапшење већ издејствован изазвала је код Абдалмахмуда Абдулахалима, суданског амбасадора у УН, нескривени презир.

„Као некад у колонијално доба, западне силе поново покушавају да распарчају Судан. Савет безбедности никада није потврдио оцену Бушовог државног секретара Колина Пауела да се у Дарфуру десио геноцид. Судан иначе није члан Међународног кривичног суда. Захтев главног тужиоца МКС-а за хапшење државног председника безвредан је документ, који не заслужује тежину папира на коме је срочен. Никада нећемо дозволити да Башир доспе у Хаг”, изјавио је Абдулахалим.

У међувремену, западне амбасаде у Картуму већ су разрадиле безбедоносне мере заштите особља у случају да хашки суд ипак изда налог за хапшење Башира. Доста арапских земаља је Баширу већ понудило прибежиште у случају „налога за хапшење”, преноси арапска штампа.

Трочлано Претпретресно веће МКС (трио судија из Бразила, Гане и Летоније), које иначе већ месецима вага Окампов захтев за издавање налога за хапшење Омара ал Башира, налази се данас у деликатној ситуацији.

Јавну оптужбу за „геноцид” Окампо је против Башира саставио у јулу 2008. године. „Након вишегодишње истраге, поседујем непобитне доказе да је Башир лично наредио геноцид над афричким племенима Фур и Загава”, изјавио је прошлог лета Окампо. Средином прошле јесени трочлано веће тражило је од Окампа додатне доказе о личној уплетености суданског председника у четворогодишње крвопролиће широм Дарфура.

До данас то веће није донело одлуку о личној одговорности Омара ел Башира за геноцид у Дарфуру.

Луис Морено Окампо нада се таквој одлуци до краја фебруара.

Тања Вујић

-------------------------------------

Упозорење

Судански амбасадор је упозорио УН да добро размисле о даљем односу према Окамповом захтеву да хапшење Башира и због „присуства две многољудне мировне мисије ’плавих шлемова’ на западу и југу Судана”. Генерални секретар УН Бан Ки Мун захтевао је прошле седмице на самиту АУ у Адис Абеби од Омара ал Башира да гарантује безбедност „плавим шлемовима” без обзира на предстојећу одлуку хашког суда. Башир је узвратио да „народни гнев није могуће контролисати”.