​Nema mira dok se ne izađe u Evropu

Istorije ima i pre fudbala, ali ovaj sport i u malim sredinama daje bitnu kopču vremenu kroz koje prolazi mali grad kakav je Surdulica. Od nekadašnje „apsane” napravljene su klupske prostorije, koje su se nalazile pedesetak metara od ulaza na i danas aktuelni stadion.

Klub je osnovan 1926, kada je obućarski radnik Gradimir Antić doneo prvu fudbalsku loptu u Surdulicu. Prvo ime mu je bilo Surdulički sportski klub (SSK). Okupljao je radničku omladinu, koja nije stigla ni da popamti sve tragedije, koje su varoš zadesile u Prvom svetskom ratu, a nad njom su se opet nadvili oblaci, koji su nagoveštavali ponovo vojevanje. U jednom trenutku je nosio ime Četnik. 

Početkom Drugog svetskog rata prestao je s radom, ali ga je već 1946. obnovio kao Polet. Prvu godinu je igrao samo prijateljske utakmice, a od 1947. je počeo da se takmiči u ligi s klubovima iz Vranja, Bujanovca, Vladičinog Hana, a ponekad i sa tada fudbalskim autoritetom, kakva je bila Dubočica iz Leskovca ili još moćniji Radnički iz Niša. 

Godine 1950. klub je postao Hidrovlasina simbolično prateći projekat izgradnje Vlasinskih hidroelektrana, u čijoj izgradnji je na ovom području učestvovalo 15.400 brigadira. Današnje ime Radnik je dobio krajem iste godine fuzijom Hidrovlasine i Molibdena iz Belog Polja, predgrađa tada surduličke varoši. 

Klub je imao uspone i padove u Moravskoj župi, kasnije Niškoj zoni u kojoj je imao „najduži takmičarski staž”. Stvoreno je fudbalsko rivalstvo sa Moravom iz Vladičinog Hana (osnovana 1929) koje će godinama bojiti navijačke emocije, izazivati incidente, stvarati prijateljstva, razmenu igrača na relaciji dva kluba. Utakmice Radnika i Morave godinama su bile, bez obzira na plasman oba kluba više od igre, kako za igrače, tako i za navijače. 

U klubu su izrastali igrači koji su svoje fudbalske snove dosanjali u Dubočici i Radničkom iz Niša. Za to vreme to su bili „transferi” ambicije i dokazivanja, bez novčane vrednosti. Stojadin Petrović, Dragan Dovedan, mnogi drugi, i svakako lik koji će biti „kičmeni stub” istorije Radnika Vitomir Dimitrijević Džam. On je iz niškog Radničkog nastavio u Olimpiji iz Ljubljane, a završio u Kosmosu iz Njujorka s Peleom, Bekenbauerom, Krojfom...

Kada se početkom 2000. Novica Tončev upustio u fudbalsku avanturu sa Radnikom krenula je „nova istorija” kluba iz Surdulice. Preuzeo ga je kao „večitog” člana Niške zone. Usledio je plasman u Srpskuligu Istok. Na kraju sezone 2012/13. u trećoj zvaničnoj ligi Srbije Radnik i Sinđelić iz Niša imali su isti broj bodova, kao i identičan međusobni skor. Zbog toga se igrao baraž za prvaka, odnosno plasman u Prvu ligu Srbije 2013/14. Radnik je u prvom meču baraža pobedio sa 3:0 u gostima, dok je kod kuće poražen sa 1:0, pa je s ukupnim rezultatom od 3:1 postao prvak Srpske lige Istok i obezbedio plasman u Prvu ligu Srbije, drugi stepen takmičenja FSS. 

U debitantskoj sezoni u Prvoj ligi Srbije Radnik je zauzeo 10. mesto. Bilo je to samo „zagrevanje” za novi viši rang. Fudbalska diplomatija Novice Tončeva se usavrašavala. On je postajao politički i finasijski moćniji, što je otvaralo mogućnost da sve fudbalske konce drži u svojim rukama. Istorijski uspeh ostvaren je u sezoni 2014/15. plasmanom u Superligu Srbije. Radnik je zauzeo prvo mesto sa tri boda više od Javora i šest od Metalca. Usledilo je uređenje stadiona. Izgrađene su tribine za oko 3.500 gledalaca, postavljeni reflektori. 

Iz sezone u sezonu sređivane su klupske prostorije. Klub je imao značajnu podršku iz lokalnog budžeta, ali u konkurenciji sa takmacima iz Superlige Srbije on je sasvim sigurno manji od svih klubova sa kojima igra u aktuelnom plej-ofu. 

Od tada do sezone 2023/24. klub je bio stabilan član elitnog ranga, uglavnom zauzimajući središnji deo tabele i vodeći borbu za opstanak. U Kupu Srbije najbolji plasman je bio u sezoni 2020/21. kada je stigao do polufinala gde je kao gost poražen s 2:1 od Crvene zvezde. U sezoni 2023/24. je ispao iz Superlige, ali se već u narednoj sezoni vratio u elitno takmičenje posle uspešne sezone u Prvoj ligi Srbije. Osvojio je prvo mesto s devet bodova više od drugoplasiranog Javora.

U klubu, kao što je to običaj sa ozbiljnim „fudbalskim preduzećem” najmanje je igrača iz Surdulice. Ona je bila u jednom delu njegove karijere „druga kuća” za Samujela Ovusua, prvog koji je iz Gane stigao u varoš podno Čemernika. Kada je stigao Daglas, takođe s prezimenom Ovusu, i dokazao se klub je popunio svoju kasu njegovim rekordnim transferom u Crvenu zvezdu. 

Sada kada Radnik obeležava vek postojanja o ovom klubu se mnogo više priča van Surdulice u fudbalskim krugovima u Srbiji i to nije neuobičajeno, zato što se klub izdigao iz sivila fudbalske geografske provincije u kojoj tavore Dinamo Jug, Dubočica, Majdanpek, Radnički iz Pirota, Bor, nekada fudbalski centri u SFRJ. Radnik je postao klub koji u godini jubileja pokazuje da je prava sportska kompanija. Vreme entuzijazma, bez profesionalizma, je davno minulo i ono jeste deo istorije na koju se naslanja aktuelno biznis vreme u kome je fudbal kao sport uhvatio svoj zenit. 

Primer iz Surdulice možda je poučna fudbalska priča utemeljena na strasti, profesionalizmu i novcu. U svemu ostalom treba da uživaju ljubitelji fudbala i navijači Radnika na jugu Srbije, jer Surduličani znaju da Novica Tončev „neće da se smiri dok Radnik ne izađe na evropsku fudbalsku scenu”.