Akademije bez akademskih studija

Visoko strukovno obrazovanje neretko je u senci akademskog i ispod radara šire javnosti u kojoj se i dalje govori o „višim školama” iako one u ovdašnjem sistemu odavno ne postoje. U nazivima nekadašnjih viših škola u Srbiji, od 2006. godine uveden je i koristi se termin visoka škola strukovnih studija, a od 2019. godine visoke škole grupišu se u akademije. Dok taj proces traje, terminološku zbrku pravi to što se pri pomenu akademija u opštoj javnosti mahom ne misli najpre na strukovno obrazovanje, već su uglavnom prva asocijacija ili akademije nauka, kao što je SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti), ili umetničke akademije koje su zapravo fakulteti, na primer, likovnih ili muzičke umetnosti. Istovremeno, na akademijama strukovnih studija visoko obrazovanje, i to ne samo na osnovnim nego i na master studijskim programima, stiču desetine hiljada studenata. Zvanična evidencija Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je od ukupnog broja aktuelnih brucoša na svim visokoškolskim ustanovama, državnim i privatnim, putem strukovnog obrazovanja lane krenulo blizu četvrtine sadašnjih studenata prve godine osnovnih studija.  

Niz reformskih manevara u poslednjoj deceniji doprineo je da se mreža visokog strukovnog obrazovanja prilično izmeni, mada promene te mreže nisu završene. Među poslednjim novinama su pripajanje nekadašnje visoke škole „Vazduhoplovna akademija” Akademiji strukovnih studija „Politehnika”, sabiranje triju novosadskih visokih škola, tehničke, poslovne i za obrazovanje vaspitača, u jednu akademiju, kao i izrastanje doskorašnje visoke škole u Akademiju strukovnih studija „Sirmijum” u Sremskoj Mitrovici. Otuda, u srpskom visokom strukovnom obrazovanju trenutno je 14 državnih akademija i pet visokih škola, s tim da su preostale visoke škole samo u Vojvodini.

Vesnik predstojećih novina i unapređenja kvaliteta visokog strukovnog obrazovanja je obnavljanje rada njegove krovne institucije – Konferencije akademija i visokih škola strukovnih studija Srbije (KASSS), koja je ove godine dobila novo rukovodstvo. KASSS je za strukovno obrazovanje, ono što je KONUS (Konferencija univerziteta Srbije) za akademsko. Za predsednika KASSS-a izabrana je dr Ana Savić, profesor matematike i predsednik beogradske Akademije tehničko-umetničkih strukovnih studija (ATUSS), koja je sa oko 6.000 studenata najveća akademija u Srbiji. U razgovoru za „Politiku” Savićeva potvrđuje da na prvi pogled može delovati terminološki neobično što se studije na akademijama ne nazivaju akademskim.

– Razlog za to leži u istorijskom razvoju sistema visokog obrazovanja u Srbiji. Pre formiranja akademija strukovnih studija, koje su nastale integracijom visokih škola strukovnih studija, na univerzitetima su već postojale studije označene kao akademske. Zbog toga je terminološka podela zadržana kako bi se razlikovala dva koncepta visokog obrazovanja. Suštinska razlika između njih je značajna. Akademske studije primarno su usmerene ka teorijskom znanju i naučnoistraživačkom radu, dok su strukovne studije usmerene ka praktičnom znanju i osposobljavanju za neposredno uključivanje u privredu i profesionalnu praksu – objašnjava predsednica KASSS-a.

Naglašava pritom da strukovne studije, kao što deo javnosti misli, nisu studije drugog reda, nego drugačiji put znanja koji vodi direktno u praksu, proizvodnju i razvoj privrede. Akademske studije, ukazuje ona, razvijaju pre svega teorijske i istraživačke kompetencije, dok strukovne razvijaju praktične profesionalne veštine neophodne za konkretne procese rada.

– Posle akademskih studija često je potreban period dodatnog stručnog osposobljavanja ili pripravničkog staža, dok se nakon strukovnih studija podrazumeva neposredno uključivanje u radne procese. Zbog toga su strukovne studije u velikoj meri zasnovane na laboratorijskom radu, praktičnim vežbama i primeni specijalizovane opreme – ističe Savićeva.

U razvijenim evropskim zemljama, podseća ona, institucije strukovnog visokog obrazovanja razvijale su se paralelno sa univerzitetima, dok je kod nas organizaciona forma akademija strukovnih studija nastala znatno kasnije – gotovo čitav vek nakon osnivanja prvog srpskog univerziteta.

– Ipak, strukovno obrazovanje u Srbiji ima dugu tradiciju. Razvijalo se kroz sistem viših škola koje su paralelno sa univerzitetskim obrazovanjem pripremale stručnjake za različite oblasti privrede. Tokom tranzicionog perioda Srbija je prihvatila principe Bolonjske deklaracije. Na osnovu novog zakona kojim se uređuje visoko obrazovanje više škole transformisane su u visoke škole strukovnih studija. Kao njihov integracioni okvir predviđene su akademije strukovnih studija i KASSS kao institucija koja ih objedinjuje.

KASSS je formiran već u periodu transformacije viših škola u visoke, a akademije strukovnih studija su nastale desetak godina kasnije – ukazuje predsednica KASSS-a.

Formiranje akademija zasniva se na principu integracije, a integracija, kako je razjasnila Savićeva, u svakom uređenom sistemu donosi veću efikasnost i ekonomičnost. Obrazovni sistemi pak teže objedinjavanju znanja, ljudi i resursa. Zato integracija obrazovnih institucija nije samo administrativni postupak – ona predstavlja stvaranje sistema u kojem znanje počinje da deluje kao zajednička razvojna snaga, ilustruje ova profesorka.

– Spajanje visokih škola u akademije donosi dva ključna benefita. Prvi je kratkoročan: profitabilne i manje finansijski stabilne škole objedinjene su u jedan pravni subjekt, čime se omogućava njihov dalji opstanak. Drugi je dugoročan: integracija stvara uslove za razvoj multidisciplinarnih studijskih programa. Savremeni problemi retko pripadaju samo jednoj oblasti znanja, oni zahtevaju sagledavanje iz više različitih stručnih perspektiva. Posebnu vrednost u tom procesu predstavljaju kampusi. Oni omogućavaju intenzivnije povezivanje studenata, profesora i različitih disciplina. U svetu u kome su izazovi kompleksni, izolovanost profesija više nije održiva – poentira Savićeva.

Na pitanje da li je formiranjem akademija ostvarena bolja efikasnost i ekonomičnost, ona kaže da nije u potpunosti.

– Pored organizacione integracije, nije u potpunosti ostvarena prostorna integracija. Akademije često okupljaju škole koje se često nalaze na različitim lokacijama, zbog čega administrativne i pomoćne službe nisu u potpunosti objedinjene. Prava integracija podrazumeva formiranje kampusa – prostora u kojem su institucije fizički povezane i funkcionalno objedinjene. Jedan od važnijih zadataka u narednom periodu jeste upravo ostvarivanje takve urbane integracije. To podrazumeva zamenu prostorno rasutih objekata jedinstvenim infrastrukturnim rešenjem koje bi omogućilo zajednički rad, veću efikasnost i bolju organizaciju sistema akademija, što dokazuje i praksa u svetu – obrazlaže Savićeva.

Šta je KASSS

Konferencija akademija i visokih škola strukovnih studija Srbije (KASSS) okuplja akademije i visoke škole strukovnih studija, prati njihov rad i doprinosi unapređenju efikasnosti funkcionisanja ovog segmenta obrazovnog sistema. Zadatak ove konferencije jeste da inicira dijalog, razvojne strategije i saradnju sa nadležnim institucijama, pre svega sa Ministarstvom prosvete, pojasnila je Ana Savić, predsednik KASSS-a.

– Uloga KASSS-a je da doprinese da se integracioni proces strukovnog obrazovanja razvija u pravcu veće efikasnosti i bolje povezanosti sa privredom. Proces integracije još nije završen, a za njegovo dalje sprovođenje potrebne su investicije i saradnja sa nadležnim institucijama. U tom kontekstu KASSS ima važnu ulogu da koordinira, inicira dijalog, predlaže razvojne koncepte i učestvuje u oblikovanju strategija razvoja strukovnog visokog obrazovanja – kaže Savićeva.

Bauk veštačke inteligencije

Reforma obrazovanja nije samo promena forme ili administrativne strukture. Ona je složen proces koji počinje prepoznavanjem problema, nastavlja se traženjem rešenja, zatim njihovom primenom i na kraju zakonskom verifikacijom. U svim tim fazama, KASSS kao integraciona institucija treba da ima aktivnu ulogu – da inicira dijalog, organizuje stručne sastanke, seminare i saradnju između institucija. Upravo zato je važno da se u razvoju strukovnog obrazovanja vodi principom koji je jednostavan, ali suštinski važan, da obrazovanje nije trošak jednog društva nego njegova najvažnija investicija u budućnost, kako napominje Ana Savić, predsednik KASSS-a.

– Kao i svaka delatnost, i obrazovanje se danas suočava sa velikim transformacijama. Živimo u vremenu ubrzanog naučnotehnološkog razvoja koji menja način rada, proizvodnje i života. Danas svetom kruži novi bauk – bauk veštačke inteligencije. U vremenu ubrzanog tehnološkog razvoja, pitanje obrazovanja postaje pitanje opstanka društva. Pred nama je period ozbiljnog preispitivanja obrazovnih sistema, njihovog prilagođavanja i reforme – zaključuje Savićeva.