Академије без академских студија

Високо струковно образовање неретко је у сенци академског и испод радара шире јавности у којој се и даље говори о „вишим школама” иако оне у овдашњем систему одавно не постоје. У називима некадашњих виших школа у Србији, од 2006. године уведен је и користи се термин висока школа струковних студија, а од 2019. године високе школе групишу се у академије. Док тај процес траје, терминолошку збрку прави то што се при помену академија у општој јавности махом не мисли најпре на струковно образовање, већ су углавном прва асоцијација или академије наука, као што је САНУ (Српска академија наука и уметности), или уметничке академије које су заправо факултети, на пример, ликовних или музичке уметности. Истовремено, на академијама струковних студија високо образовање, и то не само на основним него и на мастер студијским програмима, стичу десетине хиљада студената. Званична евиденција Републичког завода за статистику показује да је од укупног броја актуелних бруцоша на свим високошколским установама, државним и приватним, путем струковног образовања лане кренуло близу четвртине садашњих студената прве године основних студија.  

Низ реформских маневара у последњој деценији допринео је да се мрежа високог струковног образовања прилично измени, мада промене те мреже нису завршене. Међу последњим новинама су припајање некадашње високе школе „Ваздухопловна академија” Академији струковних студија „Политехника”, сабирање трију новосадских високих школа, техничке, пословне и за образовање васпитача, у једну академију, као и израстање доскорашње високе школе у Академију струковних студија „Сирмијум” у Сремској Митровици. Отуда, у српском високом струковном образовању тренутно је 14 државних академија и пет високих школа, с тим да су преостале високе школе само у Војводини.

Весник предстојећих новина и унапређења квалитета високог струковног образовања је обнављање рада његове кровне институције – Конференције академија и високих школа струковних студија Србије (КАССС), која је ове године добила ново руководство. КАССС је за струковно образовање, оно што је КОНУС (Конференција универзитета Србије) за академско. За председника КАССС-а изабрана је др Ана Савић, професор математике и председник београдске Академије техничко-уметничких струковних студија (АТУСС), која је са око 6.000 студената највећа академија у Србији. У разговору за „Политику” Савићева потврђује да на први поглед може деловати терминолошки необично што се студије на академијама не називају академским.

– Разлог за то лежи у историјском развоју система високог образовања у Србији. Пре формирања академија струковних студија, које су настале интеграцијом високих школа струковних студија, на универзитетима су већ постојале студије означене као академске. Због тога је терминолошка подела задржана како би се разликовала два концепта високог образовања. Суштинска разлика између њих је значајна. Академске студије примарно су усмерене ка теоријском знању и научноистраживачком раду, док су струковне студије усмерене ка практичном знању и оспособљавању за непосредно укључивање у привреду и професионалну праксу – објашњава председница КАССС-а.

Наглашава притом да струковне студије, као што део јавности мисли, нису студије другог реда, него другачији пут знања који води директно у праксу, производњу и развој привреде. Академске студије, указује она, развијају пре свега теоријске и истраживачке компетенције, док струковне развијају практичне професионалне вештине неопходне за конкретне процесе рада.

– После академских студија често је потребан период додатног стручног оспособљавања или приправничког стажа, док се након струковних студија подразумева непосредно укључивање у радне процесе. Због тога су струковне студије у великој мери засноване на лабораторијском раду, практичним вежбама и примени специјализоване опреме – истиче Савићева.

У развијеним европским земљама, подсећа она, институције струковног високог образовања развијале су се паралелно са универзитетима, док је код нас организациона форма академија струковних студија настала знатно касније – готово читав век након оснивања првог српског универзитета.

– Ипак, струковно образовање у Србији има дугу традицију. Развијало се кроз систем виших школа које су паралелно са универзитетским образовањем припремале стручњаке за различите области привреде. Током транзиционог периода Србија је прихватила принципе Болоњске декларације. На основу новог закона којим се уређује високо образовање више школе трансформисане су у високе школе струковних студија. Као њихов интеграциони оквир предвиђене су академије струковних студија и КАССС као институција која их обједињује.

КАССС је формиран већ у периоду трансформације виших школа у високе, а академије струковних студија су настале десетак година касније – указује председница КАССС-а.

Формирање академија заснива се на принципу интеграције, а интеграција, како је разјаснила Савићева, у сваком уређеном систему доноси већу ефикасност и економичност. Образовни системи пак теже обједињавању знања, људи и ресурса. Зато интеграција образовних институција није само административни поступак – она представља стварање система у којем знање почиње да делује као заједничка развојна снага, илуструје ова професорка.

– Спaјање високих школа у академије доноси два кључна бенефита. Први је краткорочан: профитабилне и мање финансијски стабилне школе обједињене су у један правни субјект, чиме се омогућава њихов даљи опстанак. Други је дугорочан: интеграција ствара услове за развој мултидисциплинарних студијских програма. Савремени проблеми ретко припадају само једној области знања, они захтевају сагледавање из више различитих стручних перспектива. Посебну вредност у том процесу представљају кампуси. Они омогућавају интензивније повезивање студената, професора и различитих дисциплина. У свету у коме су изазови комплексни, изолованост професија више није одржива – поентира Савићева.

На питање да ли је формирањем академија остварена боља ефикасност и економичност, она каже да није у потпуности.

– Поред организационе интеграције, није у потпуности остварена просторна интеграција. Академије често окупљају школе које се често налазе на различитим локацијама, због чега административне и помоћне службе нису у потпуности обједињене. Права интеграција подразумева формирање кампуса – простора у којем су институције физички повезане и функционално обједињене. Један од важнијих задатака у наредном периоду јесте управо остваривање такве урбане интеграције. То подразумева замену просторно расутих објеката јединственим инфраструктурним решењем које би омогућило заједнички рад, већу ефикасност и бољу организацију система академија, што доказује и пракса у свету – образлаже Савићева.

Шта је КАССС

Конференција академија и високих школа струковних студија Србије (КАССС) окупља академије и високе школе струковних студија, прати њихов рад и доприноси унапређењу ефикасности функционисања овог сегмента образовног система. Задатак ове конференције јесте да иницира дијалог, развојне стратегије и сарадњу са надлежним институцијама, пре свега са Министарством просвете, појаснила је Ана Савић, председник КАССС-а.

– Улога КАССС-а је да допринесе да се интеграциони процес струковног образовања развија у правцу веће ефикасности и боље повезаности са привредом. Процес интеграције још није завршен, а за његово даље спровођење потребне су инвестиције и сарадња са надлежним институцијама. У том контексту КАССС има важну улогу да координира, иницира дијалог, предлаже развојне концепте и учествује у обликовању стратегија развоја струковног високог образовања – каже Савићева.

Баук вештачке интелигенције

Реформа образовања није само промена форме или административне структуре. Она је сложен процес који почиње препознавањем проблема, наставља се тражењем решења, затим њиховом применом и на крају законском верификацијом. У свим тим фазама, КАССС као интеграциона институција треба да има активну улогу – да иницира дијалог, организује стручне састанке, семинаре и сарадњу између институција. Управо зато је важно да се у развоју струковног образовања води принципом који је једноставан, али суштински важан, да образовање није трошак једног друштва него његова најважнија инвестиција у будућност, како напомиње Ана Савић, председник КАССС-а.

– Као и свака делатност, и образовање се данас суочава са великим трансформацијама. Живимо у времену убрзаног научнотехнолошког развоја који мења начин рада, производње и живота. Данас светом кружи нови баук – баук вештачке интелигенције. У времену убрзаног технолошког развоја, питање образовања постаје питање опстанка друштва. Пред нама је период озбиљног преиспитивања образовних система, њиховог прилагођавања и реформе – закључује Савићева.