Severna Koreja postaje nuklearni adut Rusije

Američki i zapadni analitičari sve češće ukazuju da brzo širenje nuklearnog i raketnog programa Severne Koreje više nije samo regionalni bezbednosni problem, već faktor koji može da promeni računicu Vašingtona u širem sukobu sa Moskvom i Pekingom.

Prema analizi „Blumberga”, nuklearni arsenal Pjongjanga približava se tački na kojoj bi mogao da preoptereti američki sistem kopnene protivraketne odbrane, razvijan poslednjih decenija upravo za presretanje ograničenog broja interkontinentalnih balističkih raketa. Južnokorejski zvaničnici su ranije upozorili da Severna Koreja već proizvodi dovoljno nuklearnog materijala za desetak do dvadeset novih bojevih glava godišnje.

Posebnu pažnju stručnjaka privlači razvoj raketa iz serije „Hvasong”, uključujući modele „Hvasong-15”, „Hvasong-17”, „Hvasong-18” i „Hvasong-19”, za koje se procenjuje da mogu da ugroze kontinentalni deo Sjedinjenih Država. Iako među zapadnim analitičarima postoje različite procene o stvarnom broju operativnih raketa i bojevih glava, saglasnost je sve jača da Pjongjang više nije sila čije mogućnosti Vašington može da posmatra kao ograničenu pretnju.

Ta promena dobija dodatnu težinu zbog sve bliže vojne saradnje Moskve i Pjongjanga. Rusija i Severna Koreja su 2024. godine potpisale Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, koji sadrži i odredbu o uzajamnoj odbrani. U međuvremenu, zapadni i južnokorejski izvori tvrde da je Severna Koreja poslala hiljade vojnika i značajne količine municije kao podršku ruskim snagama u ratu protiv Ukrajine.

Simboličan potez u tom pravcu bilo je i otvaranje memorijalnog kompleksa u Pjongjangu posvećenog severnokorejskim vojnicima poginulim u borbama na strani Rusije. Ceremoniji su, prema agencijskim izveštajima, prisustvovali Kim Džong Un i ruski ministar odbrane Andrej Belousov, što je zapadnim posmatračima poslužilo kao još jedan znak da se vojna saradnja dve zemlje više ne skriva, već javno predstavlja kao strateški savez.

Za Vašington, takav razvoj događaja znači da se ukrajinski front sve više povezuje sa daleko širom geopolitičkom slikom — od Pacifika do istočnog krila NATO-a. Ukoliko Severna Koreja nastavi da povećava broj bojevih glava i razvija sredstva njihove isporuke, američka protivraketna odbrana mogla bi da se nađe pred scenarijem za koji nije prvobitno projektovana: istovremenim pritiskom većeg broja raketa i bojevih glava.

Istovremeno, Evropa nastavlja da jača finansijsku i vojnu podršku Kijevu. Savet Evropske unije je u aprilu finalizovao kreditni paket od 90 milijardi evra za Ukrajinu za 2026. i 2027. godinu, dok su Francuska i Poljska najavama vežbi u domenu nuklearnog odvraćanja izazvale oštre reakcije Moskve.

Dodatnu nervozu u Moskvi izazvalo je i pitanje Finske. Helsinki je predložio izmene zakona kojima bi se uklonile pravne prepreke za uvoz, transport ili posedovanje nuklearnih sredstava u okviru nacionalne odbrane, NATO obaveza ili odbrambene saradnje. Finski zvaničnici, međutim, naglašavaju da to ne znači nameru da se nuklearno oružje stalno rasporedi na teritoriji te zemlje.

U takvim okolnostima, savez Rusije i Severne Koreje postaje jedan od najozbiljnijih izazova za zapadne stratege. Pjongjang Moskvi nudi municiju, ljudstvo i političku podršku bez obzira na reakcije Zapada, dok zauzvrat, prema procenama analitičara, dobija ekonomsku, tehnološku i vojnu pomoć koja mu omogućava da ubrza sopstveni raketno-nuklearni program.

Zbog toga se u Vašingtonu sve glasnije postavlja pitanje da li je Severna Koreja od „izolovane države” postala nuklearni partner koji može da promeni ravnotežu snaga. Za administraciju Donalda Trampa to otvara složenu dilemu: kako istovremeno održati pritisak na Rusiju, pomagati Ukrajini, kontrolisati krize na Bliskom istoku i sprečiti da Pjongjang postane sila sposobna da direktno ugrozi američku teritoriju.