Počeo novi ciklus startap akceleratora za „zelena rešenjaˮ

Novi ciklus Zelenog akceleratora, programa koji se realizuje u partnerstvu sa Tehnološko-metalurškim fakultetom i projektom „Globalna hemijaˮ uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), a koji je namenjen startapovima u koji razvijaju inovacije sa pozitivnim uticajem na životnu sredinu, počeo je danas i trajaće narednih nekoliko meseci.

Na konferenciji „GreenUpˮ „Who’s Leading the Next Wave of Green Tech Innovation?ˮ koja se održava u Beogradu programski direktor GIZ-a Tomislav Knežević rekao je da je cilj ovog programa da se u srpskoj startap zajednici prepoznaju potencijali za razvoj rešenja u oblasti zelene tranzicije i održivog poslovanja.

On je naveo da se o zelenoj agendi često govori kroz izazove i regulatorne zahteve, dok ovaj program nastoji da fokus prebaci na razvoj poslovnih prilika i inovacija.

„Ovaj događaj predstavlja početak procesa koji zelenu tranziciju posmatra iz ugla potencijala, odnosno kako srpske IT kompanije i startap zajednica mogu da razviju proizvode i procese koji će biti odgovor na globalne izazoveˮ, rekao je Knežević.

Prema njegovim rečima, u programu će učestvovati više od 20 timova, a tokom narednih nekoliko meseci startapovi će uz podršku ICT Huba raditi na unapređenju svojih proizvoda, poslovnih procesa i pristupa finansiranju.

„Na kraju procesa biće organizovano takmičenje startap ideja na kojem će najbolji timovi dobiti nagrade i dodatnu podršku za dalji razvojˮ, naveo je Knežević.

On je podsetio da su GIZ i ICT Hub pre dve godine započeli saradnju na razvoju programa podrške zelenim inovacijama, ali da tada nisu bili potpuno svesni potencijala domaće startap zajednice u toj oblasti.

„Znali smo da se Srbija veoma dobro razvila kada je reč o startapima i digitalizaciji, ali nismo imali jasnu sliku u kojoj meri se kompanije bave zelenim temama. Zato smo prvo sproveli analizu potencijala koja je pokazala veoma pozitivne rezultateˮ, rekao je Knežević.

Naglasio je i da je prvi ciklus rada sa startapovima, realizovan prošle godine, pokazao da domaća inovaciona scena već poseduje kvalitetna i tržišno primenljiva rešenja.

„Kada smo u novembru 2025. imali završno takmičenje prve generacije startapova, svi smo bili pozitivno iznenađeni proizvodima i rešenjima koja su predstavljena. Reč je o gotovim proizvodima koje sada treba dalje razvijati i plasirati na tržišteˮ, rekao je Knežević.

Predstavnik ICT Huba Vojislav Vučićević rekao je da je ovaj program  jedinstven u regionu, jer osim poslovne podrške poseban fokus stavlja na razvoj zelenih inovacija i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.

„Danas označavamo zvaničan početak druge runde programa. Okupili smo se da čujemo predstavnike novih članova akceleratora koje ćemo tokom naredna tri meseca podržavati mentorskim sesijama, finansijskom podrškom i savetima kako da unaprede svoje poslovanje i razviju zelenu komponentu svojih proizvoda i uslugaˮ, rekao je on

Vučićević je naveo i da je cilj programa da se startapima pomogne da se bolje pozicioniraju na tržištu i dođu do potencijalnih kupaca i investitora.

On je objasnio da će tokom tromesečnog programa učesnici raditi na unapređenju poslovnih veština i razvoju karakteristika koje doprinose zelenoj ekonomiji, a završnica će biti organizovana kroz ‒ demo dan u poslednjem kvartalu godine.

„Na 'demo danu' devet startapova predstaviće svoja rešenja pred predstavnicima privrede, potencijalnim kupcima i investitorima. Tada će biti dodeljene i nagrade najboljimaˮ, rekao je Vučićević.

Govoreći o iskustvima prve generacije učesnika, on je ocenio da su reakcije bile veoma pozitivne, posebno kada je reč o radu sa mentorima i povezivanju sa relevantnim institucijama.

„Učesnici su istakli da su tokom tri meseca fokusirano radili na oblastima poslovanja koje bi se inače razvijale mnogo sporije. Suština akceleratora jeste da u kratkom periodu podignemo nivo njihove poslovne spremnosti i zrelostiˮ, rekao je Vučićević.

On je naglasio da zelena komponenta i dalje nije dovoljno zastupljena među inovacionim startapima u Srbiji dodajući da se oni često više fokusiraju na cenu i poslovne zahteve tržišta, dok zelena komponenta još nije njihov najjači adut, prenosi Tanjug.