Почео нови циклус стартап акцелератора за „зелена решењаˮ

Нови циклус Зеленог акцелератора, програма који се реализује у партнерству са Технолошко-металуршким факултетом и пројектом „Глобална хемијаˮ уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), а који је намењен стартаповима у који развијају иновације са позитивним утицајем на животну средину, почео је данас и трајаће наредних неколико месеци.

На конференцији „GreenUpˮ „Who’s Leading the Next Wave of Green Tech Innovation?ˮ која се одржава у Београду програмски директор ГИЗ-а Томислав Кнежевић рекао је да је циљ овог програма да се у српској стартап заједници препознају потенцијали за развој решења у области зелене транзиције и одрживог пословања.

Он је навео да се о зеленој агенди често говори кроз изазове и регулаторне захтеве, док овај програм настоји да фокус пребаци на развој пословних прилика и иновација.

„Овај догађај представља почетак процеса који зелену транзицију посматра из угла потенцијала, односно како српске ИТ компаније и стартап заједница могу да развију производе и процесе који ће бити одговор на глобалне изазовеˮ, рекао је Кнежевић.

Према његовим речима, у програму ће учествовати више од 20 тимова, а током наредних неколико месеци стартапови ће уз подршку ИЦТ Хуба радити на унапређењу својих производа, пословних процеса и приступа финансирању.

„На крају процеса биће организовано такмичење стартап идеја на којем ће најбољи тимови добити награде и додатну подршку за даљи развојˮ, навео је Кнежевић.

Он је подсетио да су ГИЗ и ИЦТ Хуб пре две године започели сарадњу на развоју програма подршке зеленим иновацијама, али да тада нису били потпуно свесни потенцијала домаће стартап заједнице у тој области.

„Знали смо да се Србија веома добро развила када је реч о стартапима и дигитализацији, али нисмо имали јасну слику у којој мери се компаније баве зеленим темама. Зато смо прво спровели анализу потенцијала која је показала веома позитивне резултатеˮ, рекао је Кнежевић.

Нагласио је и да је први циклус рада са стартаповима, реализован прошле године, показао да домаћа иновациона сцена већ поседује квалитетна и тржишно применљива решења.

„Када смо у новембру 2025. имали завршно такмичење прве генерације стартапова, сви смо били позитивно изненађени производима и решењима која су представљена. Реч је о готовим производима које сада треба даље развијати и пласирати на тржиштеˮ, рекао је Кнежевић.

Представник ИЦТ Хуба Војислав Вучићевић рекао је да је овај програм  јединствен у региону, јер осим пословне подршке посебан фокус ставља на развој зелених иновација и смањење негативног утицаја на животну средину.

„Данас означавамо званичан почетак друге рунде програма. Окупили смо се да чујемо представнике нових чланова акцелератора које ћемо током наредна три месеца подржавати менторским сесијама, финансијском подршком и саветима како да унапреде своје пословање и развију зелену компоненту својих производа и услугаˮ, рекао је он

Вучићевић је навео и да је циљ програма да се стартапима помогне да се боље позиционирају на тржишту и дођу до потенцијалних купаца и инвеститора.

Он је објаснио да ће током тромесечног програма учесници радити на унапређењу пословних вештина и развоју карактеристика које доприносе зеленој економији, а завршница ће бити организована кроз ‒ демо дан у последњем кварталу године.

„На 'демо дану' девет стартапова представиће своја решења пред представницима привреде, потенцијалним купцима и инвеститорима. Тада ће бити додељене и награде најбољимаˮ, рекао је Вучићевић.

Говорећи о искуствима прве генерације учесника, он је оценио да су реакције биле веома позитивне, посебно када је реч о раду са менторима и повезивању са релевантним институцијама.

„Учесници су истакли да су током три месеца фокусирано радили на областима пословања које би се иначе развијале много спорије. Суштина акцелератора јесте да у кратком периоду подигнемо ниво њихове пословне спремности и зрелостиˮ, рекао је Вучићевић.

Он је нагласио да зелена компонента и даље није довољно заступљена међу иновационим стартапима у Србији додајући да се они често више фокусирају на цену и пословне захтеве тржишта, док зелена компонента још није њихов најјачи адут, преноси Танјуг.